Путеви и странпутице избора Савета РЕМ-а

Мирјана Чекеревац

Савет Регулаторног тела за електронске медије, изабран у новембру, никад није конституисан, па оставке које су четири члана поднела пре конституисања не важе. То је суштина аутентичног тумачења одредбе Закона о електронским медијима, која регулише оставке, које је јуче усвојио Одбор за уставна и законодавна питања Скупштине Србије. Мишљење ће по хитном поступку бити прослеђено парламенту, који ће се, према најавама, о њему изјаснити следеће седмице.

Одбор је оценио да је захтев за аутентично тумачење оправдан, како би се решиле правне недоумице око статуса четири члана Савета РЕМ-а који су поднели оставке. Усвајању је претходила краћа расправа у којој су опозиционари тврдили да је мишљење непотребно – „закон је јасан, оставке важе”. Нису изостале размирице, увреде и подсећања на „све што се догађало”. Драган Николић (СНС) казао је да чланови Савета РЕМ-а који су раније поднели оставке нису ни могли правно да их поднесу, јер РЕМ у том тренутку није био конституисан. Истакао је: „Оставке су биле најобичнија политикантска манифестација за тровачке медије, аутентично тумачење омогућиће тим људима повратак у Савет РЕМ-а. Савет РЕМ-а, и поред избора свих чланова у парламенту, правно посматрано, никада није профункционисао нити су верификовани мандати изабраних лица, јер су они поднели оставке пре конституисања и полагања заклетве. Доношење аутентичног тумачења је део настојања да се отклоне примедбе на изборни процес и допринесе испуњавању препорука међународних институција.„

Хоће ли ово бити довољно да се коначно заврши сага о избору Савета РЕМ-а, видећемо у наредним данима. Скупштина Србије досад је два пута спроводила поступак, по закону, транспарентно, други пут уз учешће представника ОЕБС-а, па и амбасадора ЕУ, и није било довољно да ово тело проради, због опструкције оних којима је, тврде, једино стало да РЕМ ради.

Ако је било оних којима у априлу прошле године, кад су „студенти у блокади” блокирали РТС тражећи поништавање текућег поступка и расписивање новог конкурса за избор Савета РЕМ-а, није било јасно о чему се ту ради, морало им је бити у новембру, кад је изабрано осам од девет чланова овог тела. У децембру су сви могли да виде огољену суштину, када су четири „независна” новоизабрана члана на Никољдан поднела оставку, пошто је власт одбила да прихвати њихов ултиматум кад је реч о кандидату за деветог члана. Представници ЕУ и ОЕБС-а, који су у новембру поздравили избор осам чланова, били су тихи у децембру. Затишје је потрајало неколико месеци због актуелније теме –такозваних Мрдићевих правосудних закона, које је требало поништити по сваку цену. Није се баш окончало у складу с очекивањима, па је у мају РЕМ постао најважније питање, од кога нам такорећи живот зависи.

Нема европског званичника који се, у Београду или ван Србије, састао са нашим председником Александром Вучићем, а да није изразио „дубоку забринутост” што немамо РЕМ. Они који су у новембру поздравили избор осам чланова РЕМ-а напрасно су заборавили зашто је тако. РЕМ је Вучића сачекао и на Самиту у Тивту, почетком јуна, а његове речи да не зна како то да реши биле су сигнал за покретање кампање у „професионалним” медијима, да би се то решило по вољи оних којима слобода медија значи спречити свакога ко не ради како њима одговара да постоји. Њима треба РЕМ који ће, пре свега, угасити ТВ Информер, и то су прилично јасно рекли. Најјаснији је био директор Бироа за друштвена истраживања Зоран Гавриловић: „Вучић не сме да да РЕМ, јер без РЕМ-а, Информера и Пинка, он руши свој гласачки балон. Уколико се формира регулаторно тело које ради свој посао, дешавало би се оно што сада имамо у Црној Гори – поменуте телевизије више не би радиле него што би радиле.”

Одбор за културу и информисање Скупштине Србије изненадио је, међутим, прошле недеље Гавриловића, и не само њега, одлуком да обустави поступак за избор деветог члана РЕМ-а на предлог националних савета националних мањина, уз образложење да је прошло већ шест месеци откад је покренут и није окончан, а ускоро су избори за националне савете националних мањина, па је боље сачекати да се они окончају, како би „кандидат имао пун легалитет и легитимитет”. Чудно објашњење, или можда ипак нема овде ничег чудног, посебно кад се има у виду да је одбор, на предлог Иване Роквић (НПС), позвао четири изабрана члана Савета РЕМ-а да се изјасне да прихватају да раде, пошто „не постоје правне препреке за то, јер скупштина није констатовала њихове оставке”.

Све што је одбор урадио изнервирало је наше борце за „професионални” РЕМ. Четири члана у оставци реаговала су саопштењем да не може то тако, хоће они да се врате, али само ако је све по закону. Најгласнији борац за стриктно поштовање закона је човек који је за члана изабран иако нема никаквог искуства у електронским медијима, а камоли десет година, што је законски услов за кандидатуру, ма нема чак ни искуства у писаним медијима, као новинар који је, због недостатка искуства у електронским медијима, елиминисан, пошто невладине организације, оне које су адвоката Родољуба Шабића кандидовале, нису хтеле ни да чују да тамо неки новинар из писаних медија буде кандидат. Није он Шабић. Адвокат Шабић је објаснио да ће се вратити, ако се скупштина изјасни и ако све буде по закону...

Чланица РЕМ-а у оставци Дубравка Валић Недељковић огласила се нешто другачијим ставом, или га је она само јавно изнела. Казала је: „Ми смо се договорили – ако имамо гаранције да ће девети члан бити изабран тек што прођу избори за националне савете (јер би легитимитет овако био споран) и ако на листи за усаглашавање не буде господин Боџони и, с обзиром да наше оставке скупштина није верификовала, ми бисмо се вратили у процес.” Професорка, дакле, сматра да су они власни да одреде кога ће национални савети националних мањина кандидовати. Подсетимо, Иштвана Боџонија је предложио Национални савет Мађара, а подржало 20 националних савета, Одбор за културу и информисање је поступак за његов избор обуставио.

Да би се „независни” вратили у РЕМ, национални савети националних мањина има да предложе некога ко има њихову дозволу, у супротном ће „независни” опет поднети оставке. Професорка и њене колеге у потпуности су се сложили с кандидатима Бошњачког националног већа и Националног савета Албанаца, који су имали подршку два национална савета, и нису изабрани у скупштини. Да је неки од њих прошао, не би било оставки. Зашто? Лепо је то објаснио „студентски пленум” док још није било завршено гласање: „РЕМ је наш, имамо пет према четири за нас.„

Све што смо за ових 14 месеци саге о РЕМ-у чули и видели, а што сам пробала сажето да прикажем, може се рећи у једној реченици – добар је и независан само онај РЕМ који ће угасити, пре свега, ТВ Информер. То су, неко јасно, неко прикривено, рекли сви борци за „независни” РЕМ. ТВ Информер стварно јесте велики проблем за све оне споља и изнутра, који већ годину и по дестабилизују ову земљу. Информеру се свашта може замерити, почев од речника...

Међутим, допринос Информера што у Србији није дошло до грађанског рата је немерљив. Да није било брзе реакције изузетно гледаног Информера, људи би поверовали „професионалном” медију да је полиција претукла дечака од 16 година у Ваљеву, који је, по репортеру, оперисан у Београду, па, по његовом саговорнику-демонстранту и преминуо, не бисмо видели да је „фина плава госпођа”, коју је, по „професионалцу”, полиција из чиста мира тукла, на ту полицију насрнула огромном металном штанглом, ударајући полицајце по штиту, не бисмо сазнали да „претучена студенткиња Пољопривредног факултета”, не само да није претучена, него није ни била у полицијској станици, где је наводно претучена. Не бисмо знали ни да је „претучена” демантовала наводе „професионалаца”... Много тога, што је могло буквално да нас гурне у грађански рат не бисмо чули и, што је важније, видели својим очима, да није било Информера.

Све поменуто смо, дакле, видели на узору „професионализма”, на „независним” медијима, који нити су у овој земљи регистровани, нити коме за наведене и друге лажи одговарају. Никакав РЕМ, „зависан” и „независан”, за њих није надлежан. И за то је крива ова власт, која им је, у доброј вољи према ЕУ, законом омогућила овакав статус. Само у „Вучићевој диктатури” је могуће да Александар Вучић, председник ове државе, буде на „професионалним” медијима називан свакаквим именима, што је најмањи проблем, оптуживан да је „шеф мафије”, да су му чланови породице, блиски пријатељи, познаници сви редом најгори криминалци… Само овде су „професионалци” могли данима да „доказују” учешће Александра Вучића у такозваном Сарајево-сафарију, где је, по тврдњама опскурног хрватског „новинара” Домагоја Маргетића, и лично убијао, упркос демантијима чак и у самом Сарајеву.

Није то таргетирање, то су чињенице. А докази? Па, то сви знају. Онда судови у Италији и Немачкој кажу да то није истина, а од „професионалаца” чујемо да су и они то знали, а што су све ово радили, па боже мој, ето тако. О гостима који позивају на пржење, динстање, јурење по улицама, рушење „диктаторске власти на улици, јер другачије не може”, и разним причама, типа – „ништа се не дешава, грађани стоје мирно, осим што већ пола сата траје демолирање просторија СНС-а”, да не говоримо. То су, ваљда, узори „слободног новинарства” о којима нам Европа прича, будући да нема тог европског званичника, амбасадора и медијског заштитника који се неће згранути кад било ко ружно погледа ове наше „професионалце”, а камоли да их, као на пример Бранку Лазић са Информера, полива фарбом, шутира, уноси јој се у лице, или кад је народни посланик физички спречава да ради свој посао и онемогућава да се склони од оних који је гађају јајима и фарбом.

Овакву „слободу медија” би, ваљда, требало да нам обезбеди „независни” РЕМ. Власт која би то омогућила заслужује све што би је снашло, али држава Србија и њени грађани нису заслужили да живе у земљи у којој ће постојати само „професионални” медији који ће им испирати мозак, између осталог, убеђујући их да живе у геноцидној држави, због чега треба да испаштају до судњег дана.

Савремено зидање Скадра на Бојани

Први поступак избора чланова Савета РЕМ-а поништен је на захтев „студената”, који су данима блокирали Радио-телевизију Србије, и за то имали јавну подршку наших и белосветских „бораца” за слободу медија. Власт је на то пристала да би показала „добру вољу и ради спуштања тензија у друштву”.

Расписан је нови конкурс, у поступак укључени представници ОЕБС-а, ЕУ, страни амбасадори, све да би се „показало да ништа не кријемо”. Процес је могао свако да прати у преносу на скупштинском сајту и ко год је то учинио, ако имало поштује своју државу, па и себе лично, сигурно се осећао веома лоше. Нема тога што су представници невладиног сектора, подржаног споља, тражили, а да власт на то није пристајала, игноришући увреде, али и прихватајући све њихове захтеве. Све за отварање Кластера 3, а РЕМ је један од услова.

Листа је коначно утврђена, чинило се на опште задовољство, да бисмо током расправе у парламенту сазнали како је изиграна воља огромне већине националних савета националних мањина. На листи су се нашли кандидати бошњачког и албанског националног савета, уместо мађарског, кога је подржало 20 савета. Елвира Ковач (СВМ) је казала да су оштећени савети написали „допис шефу делегације ЕУ Јану Братуу, амбасадорима Квинте, нису се удостојили да их приме”. Навела је: „Толико су националне мањине у овој земљи битне Јану Братуу, на моју велику жалост, новом амбасадору ЕУ, Квинти и осталима. Рекли су – можете и даље да пишете писма, да се буните, али битнији су ови независни кандидати одређена удружења новинара, одређене невладине организације које врше притисак – знате, морамо све ово сада на брзака да завршимо.” Ковачеву су опозиционари прописно извређали, али су се коалициони партнери одазвали њеном позиву и нису гласали ни за једног од два кандидата, уз одлуку да се накнадно изабере представник националних мањина. Осам чланова је изабрано, поздравили ОЕБС и ЕУ...

Ресорни одбор одмах је расписао конкурс за избор деветог члана, а само два дана пошто су изабрани, четири члана Родољуб Шабић, Ира Проданов Крајишник, Милева Малешић и Дубравка Валић Недељковић најавила су оставке, јер „не пристају да буду бирани у процесу који политику ставља изнад закона”. Ко је пратио саопштења неких „студентских пленума” пре и док је трајала расправа у скупштини, све му је било јасно. Објавили су – „имамо пет према четири за нас”.

Манипулација није прошла, а власт је добила ултиматум – или ће да буде, у поновљеном гласању, изабран кандидат који је по вољи, без претеривања, манипулатора, до подне на Никољдан, или поменуто четворо одлазе. Власт није прихватила ултиматум, па је четворо „независних” поднело оставке. Да нису, вероватно никад од Ане Брнабић не бисмо чули да је, поред манипулација с кандидатом националних мањина које је обелоданила Ковачева, Родољуб Шабић изабран захваљујући ултиматуму. Брнабићева се током овог поступка нагутала понижења и ње лично, али, што је много страшније, наше државе.

А како требало да изгледа „независни” РЕМ, видели смо у наведеном саопштењу „пленума студената у блокади”. Сличну визију су нам представљали и неки „независни” кандидати, изабрани и неизабрани, баш као и опозиционари током расправе, попут Иване Роквић (НПС): „Независан РЕМ би средио медије у Србији. У том случају ви више не би постојали 24 сата на политичкој сцени јер не би више постојале ваше тровачнице. Затвориле би се зато што би правилник РЕМ-а морао да изриче мере”. Наведено показује суштину овог зидања Скадра на Бојани у поступку избора Савета РЕМ-а.