Дигитални зид НАТО-а ниче дуж руске границе

БРИСЕЛ – Северноатлантска алијанса припрема свеобухватан систем дигиталног надзора источног крила, у чијем средишту ће бити војна платформа вештачке интелигенције „Мејвен” америчке компаније „Палантир”, намењена праћењу кретања руских снага и убрзавању доношења одлука у случају кризе или сукоба.

Систем „Мејвен смарт” недавно је достигао пуну техничку оперативну способност, а њиме ће се управљати из седишта Савезничке команде за операције у Монсу, у Белгији. Платформа обједињује податке које достављају државе чланице НАТО-а и помоћу вештачке интелигенције ствара јединствену слику дешавања на терену.

Према наводима британског „Тајмса”, систем ће омогућити праћење положаја и кретања јединица на источном крилу Алијансе, укључујући руске снаге у близини граница балтичких држава. Уколико би, на пример, дошло до пребацивања већег броја војника или технике према граници са Естонијом, платформа би требало да региструје промену и упозори војне и политичке структуре НАТО-а.

„Мејвен” је пројектован да обрађује податке са сателита, беспилотних летелица, радара, камера, земаљских сензора и обавештајних система. Његов задатак је да препозна потенцијалне претње, открије промене у распореду снага и командантима понуди информације неопходне за распоређивање јединица и избор могућег одговора.

Руководилац британског и европског огранка „Палантира” Луис Мозли навео је да би, у случају ратног сукоба и потребе за извођењем удара, операције НАТО-а биле подржане технологијом ове компаније. Иако вештачка интелигенција убрзава анализу и препознавање потенцијалних циљева, коначне одлуке о употреби војне силе, према тврдњама представника компаније, остају у рукама људи.

Увођење „Мејвена” део је ширег плана под називом Иницијатива за одвраћање на источном крилу – ЕФДИ, којим НАТО намерава да повеже простор од Финске до Румуније у јединствену дигиталну одбрамбену зону.

План, у појединим документима назван „Kill Web”, односно „мрежа за уништавање”, предвиђа повезивање хиљада сателитских, ваздушних и земаљских сензора, извиђачких дронова, радара, камера и роботизованих система. Уколико један део мреже буде онеспособљен, друге тачке требало би да преузму његову функцију и наставе да достављају податке команди.

Сви прикупљени подаци биће обрађивани у реалном времену и прослеђивани државама чланицама. Вештачка интелигенција требало би да процењује врсту претње и омогући командантима да брже одреде која држава и које расположиве снаге треба да реагују.

Тако би информација о уоченој оклопној формацији могла одмах да буде упоређена са сателитским снимцима, радарским подацима и извештајима земаљских сензора. Команда би затим бирала да ли ће за одговор употребити беспилотне летелице, артиљерију, ракетне системе или друге снаге. НАТО је овај приступ свео на формулу: први видети, први одлучити и први ударити.

Нова архитектура не би требало да замени тенкове, авионе, артиљерију и војнике, већ да им обезбеди више времена за реаговање. Прва линија одбране све више би се ослањала на дронове, роботе и удаљене сензоре, како би се сачувале класичне борбене јединице.

Алијанса последњих година убрзано јача источно крило. НАТО тренутно има девет мултинационалних борбених група распоређених у Бугарској, Естонији, Финској, Мађарској, Летонији, Литванији, Пољској, Румунији и Словачкој, док се обавештајни и надзорни системи све више повезују у ваздушном, копненом, поморском, свемирском и сајбер простору.

НАТО тврди да су све предузете мере одбрамбеног карактера и да представљају одговор на понашање Русије и рат у Украјини. Москва, с друге стране, одбацује тврдње да намерава да нападне неку чланицу Алијансе и упозорава да се прича о руској претњи користи за даљу милитаризацију Европе.

Руско Министарство спољних послова више пута је оценило да ширење војне инфраструктуре НАТО-а и стварање нових линија поделе неће повећати безбедност Европе, већ ће донети нове ризике и подстаћи даљу ескалацију.