Духовни дипломата

Када је Доналд Трамп 2016. објавио да улази у трку за председника САД, многи републиканци само су слегли раменима, демократе се насмејале, а анкете га отписале. Нико му није давао велике шансе – осим оних који су навикли да верују у чуда. Пастор из Кливленда позвао је Марка Бернса да се придружи групи евангелистичких свештеника у Трамповом торњу. Састанак је почео разговором и разменом уобичајених фраза. А онда се Бернс укључио: „Господине Трамп, многи од нас црних лидера трпе критике само зато што смо дошли овде. Како бисте покушали да премостите јаз између себе и црначке заједнице у Америци?”, упитао га је Бернс. Директан приступ очигледно се свидео председничком кандидату.

На Републиканској конвенцији 2016. Бернс је одржао ватрен говор, а потом је пропутовао земљу подижући атмосферу на митинзима од Мичигена до Тексаса. Иако за шефа Беле куће кажу да је злопамтило, он подједнако добро памти и оне који су били уз њега, те је Бернс данас његов саветник за духовна питања, док многе викенде проводи у клубу Мар-а-Лаго на Флориди и често разговара са члановима председникове породице и кабинета. За овог 46-годишњег пастора из Јужне Каролине који је одрастао у трошној бараци може се рећи да је то остварење „америчког сна”.

„Мислио сам да се свима стално искључује струја. Мислио сам да сви имају бубашвабе”, рекао је он у једном интервјуу описујући детињство. Након последње године средње школе, где је играо амерички фудбал, његова девојка је затруднела. Касније су добили још двоје деце, а након развода Бернс је задржао старатељство над њима. Кад је постао отац, почео је да похађа Универзитет Јужни Веслијан. Међутим, покушај да усклади породични живот са редовним студирањем, док је викендом радио као обезбеђење, показао се превише тешким. Потом је прешао на нови факултет, па на још један, али никада није дипломирао. У том периоду почеле су да му се гомилају саобраћајне казне, углавном због мањих прекршаја, попут покварених светала или невезивања појаса, па му је на крају одузета возачка дозвола, због чега је на посао у „Мекдоналдсу” свакодневно морао да одлази бициклом.

Желевши да промени живот, Бернс је 2009. у градићу Изли званично основао своју цркву. Како је парохија расла, почео је да користи друштвене мреже. Повезао се са једним пастором из Детроита, који се бавио телевизијским проповедањем, научио „занат” и убрзо са супругом покренуо сопствени хришћански ТВ канал. Преко њега је емитовао проповеди, што је и пресудно допринело да га примети Трампов тим.

Овај телепарох некада је волео Русију. Међутим, након што се спријатељио са украјинским свештеником Мошеом Азманом, почетком прошле године је посетио Кијев, где је из прве руке видео разарања која је рат донео. Као духовни дипломата, како себе назива, сада упире прст у конзервативни медијски екосистем који је у великој мери обликовао ставове покрета МАГА о рату. Бернс наводи да су његова некадашња уверења да је Украјина режим који штити нацисте, да је расистички, да прогони хришћане и да не заслужује америчку подршку засновану на лажној слици. Било би лепо када би по повратку у домовину имао да каже нешто и о правима која се ускраћују Србима на Космету, након његове недавне посете православним манастирима у нашој јужној покрајини.