У Паризу почелo обележавање Дана пада Бастиље

У Паризу је данас почела традиционална војна парада поводом обележавања 14. јула - Националног празника Републике Француске - Дана пада Бастиље.

То је уједно и 10 и последња парада на којој француски председник Емануел Макрон учествује као начелник Оружаних снага Француске.

На почетку параде Макрон је извршио сморту Оружаних снага.

Паради присуствује велики број међународних званичника, шефова држава и влада, а председник Србије Александар Вучић прати параду из првог реда, заједно представницима Кипра, Велике Британије, Европске Уније, Финске и Украније.

Претходно су Вучића на Тргу Конкорд дочекали председник Владе Француске Себастијан Лекорни, министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, министарка оружаних снага Катрин Вотран, министар економије, финансија и индустријског, енергетског и дигиталног суверенитета Ролан Лескир и супруга председника Француске Брижит Макрон.

Ово је први пут да је један председник Србије добио позив да присуствује војној паради поводом националног дана Француске.

Вучић на свечаности једини представља земљу која није ни члан НАТО-а, ни ЕУ, ни Коалиције вољних.      

На војној паради ове године ће бити обележен и јубилеј, 400 година од оснивања франуске морнарице.

Овогодишња парада носи поруку „стратешког буђења Европе", а према писањима француских медија Француска том парадом жели да прикаже јачање европске одбране, спремност НАТО савезника, развој француских војних способности, као и значај нуклеарног одвраћања у европској безбедносној стратегији.

Дан Републике Француске обележава се поводом пада Бастиље и почетка Француске револуције 14. јула 1789. године.

Пад Бастиље, 14. јула 1789. године представља симбол краја француске апсолутистичке монархије, када су револуционари упали у тврђаву Бастиља и затвор у Паризу.

Након тога, 26. аугуста 1789. године усвојена је Декларација о људским и грађанским правима, којом су касније утемељене француске националне вредности - слобода, једнакост и братство.

Француска 14. јул као Дан Републике слави од 1880. године, када га је као Национални празник званично прогласио тада Парламент Треће Француске Републике.

Закон је донет на иницијативу посланика Бенжамена Распаја (Бењамин Распаил), његова примена је почела 6. јула, а 14. јула 1880. године је одржана и прва војна парада у оквиру прославе Дана Републике.

Од завршетка Првог светског рата војна парада традиционално пролази авенијом Шанзелизе у Паризу.

На паради у Паризу рекордан број војника

На традиционалној војној паради, која се данас у Паризу одржава поводом обележавања 14. јула - Националног празника Републике Француске - Дана пада Бастиље учествоваће око 6.700 припадника пешадијске војске, 98 авиона, 31 хеликоптер, 315 возила, али и војници из Украјине.

У планираном дефилеу учествоваће контигенти из свих 37 земаља чланица Коалиције вољних са 500 војника, као и војници из Украјине - њих 25, пише Фигаро.

Коалиција, коју су иницирале Француска и Велика Британија и која се састоји углавном од европских земаља, обећала је да ће да пружи војну подршку Украјини, укључујући распоређивање трупа након што се успостави примирје.

Аналитичари наводе да је то највећи број војника који учествују у паради на Јелисејским пољима, чак 30 одсто више него прошле године, а из Јелисејске палате поручили су да то на најбољи начин илуструје „поновно наоружавање Француске, стратешку аутономију Француске и стратешко буђење Европе".

Параду би требало да отвори Патрула де Франс - јединица за демонстрацију прецизне акробације француских ваздухопловних и свемирских снага, након чега ће наступити два француска Мираж 2000, с украјинским копилотима обученим у Француској.

Учествоваће и авиони из 10 европских земаља, а како је саопштила Јелисејска палата, „ова парада требало би да се посматра као стратешки сигнал, односно порука коју Француска шаље, о моћним војскама способним да прве уђу у потенцијални сукоб”.

 На паради ће се одати почаст француском војном особљу распоређеном на источном крилу Европе, посебно у Естонији и Румунији, као и француској морнарици, која слави 400. годишњицу постојања.