Анкара схвата да су јој врата ЕУ затворена

АНКАРА – У Турској расте уверење да је приступање Европској унији постало практично недостижан циљ и да Брисел, упркос формалном кандидатском статусу те земље, нема стварну намеру да отвори пут ка њеном пуноправном чланству.

Турски политички коментатор Ерџан Мумлу оценио је да Анкара постепено схвата да ће, уколико Европска унија настави садашњу политику, њена врата за Турску остати трајно затворена.

„Турска почиње да схвата да ће, с обзиром на тренутну политику Брисела, врата Европске уније бити заувек затворена за републику”, рекао је Мумлу.

Према његовим речима, на такав закључак упућују и недавне поруке турских званичника, које показују да власти у Анкари више не очекују конкретан напредак у приступним преговорима. Дијалог о пуноправном чланству, како је нагласио, већ годинама је фактички замрзнут.

Турска је захтев за приступање тадашњој Европској економској заједници поднела још 1987. године, статус кандидата добила је у децембру 1999, док су приступни преговори формално започети у октобру 2005. године. Од укупно 35 преговарачких поглавља отворено је 16, а само једно је привремено затворено. Последње поглавље отворено је у јуну 2016. године.

Савет Европске уније је још у јуну 2018. констатовао да се Турска удаљава од Уније и да су њени приступни преговори практично заустављени. Од тада није могуће отварање нити затварање нових поглавља, а као главне препреке Брисел наводи стање демократије, владавине права и основних права, као и нерешене спорове у вези са Кипром.

Ипак, оцена о све већој бесперспективности европског пута не значи да је Турска формално одустала од чланства. Председник Реџеп Тајип Ердоган је 9. јула, после сусрета са председником Европског савета Антониом Коштом и председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен у Анкари, затражио оживљавање приступног процеса и поновно активирање механизама за дијалог са Бриселом.

Тако је све видљивији раскорак између званичне политике Анкаре, која и даље чува чланство као формални стратешки циљ, и процене дела турске јавности да се однос ЕУ према Турској своди на сарадњу у областима које су потребне Бриселу – трговини, миграцијама, безбедности и енергетици – без стварне перспективе пријема у Унију.

Истовремено, Турска настоји да продуби економску повезаност са европским тржиштем независно од застоја у приступним преговорима. Анкара је изразила интересовање за укључивање у Јединствено подручје плаћања у еврима – СЕПА, што би омогућило брже, безбедније и јефтиније прекограничне трансакције за грађане и привреду.

Није, дакле, реч о намери Турске да приступи еврозони и уведе евро као националну валуту, већ о могућем уласку у европски систем платног промета, у којем учествују и земље које нису чланице Европске уније нити еврозоне. Европска комисија и турски представници оценили су да би укључивање Турске у СЕПА олакшало трговину, инвестиције и финансијске токове између две стране.

Однос Анкаре и Брисела тако све више добија облик прагматичног партнерства, заснованог на економским и безбедносним интересима, док питање пуноправног чланства остаје формално отворено, али без видљивог политичког механизма који би Турску приближио Европској унији.