Америка нишани нуклеарну инсталацију Ирана

Америчко-ирански сукоб трајаће најмање до 30. септембра, и врло брзо ће добити нове облике и шире размере. Светско тржиште нафте дошло је јуче индиректно до тог закључка пажљивим читањем изјаве Пита Хегсета, америчког министра одбране, о Пентагоновој процени трошкова рата САД против Ирана од избијања 28. фебруара „до 30. септембра ове године”.

Наиме, уз 18 погинулих војника, више од 500 рањених (око 100 у најновијој ратној рунди од 11. јула), Америку овај сукоб са Ираном званично кошта око 37,5 милијарди долара. У ту суму иначе нису укључени трошкови санације штете на америчким војним инсталацијама, оштећеним у досадашњим ударима Иранаца.

Хегсет је у Сенату САД у уторак навео да ће Пентагону за исту намену бити неопходно још око 67,1 милијарду долара, изгледа мимо прорачуна до 30. септембра. Шта би све војно могао да учини толики новац, још делује неизвесно.

После тих вести светске берзе нафте оштро су јуче подигле цену барела брента на око 95,24 америчка долара (највиши ниво од 11. јуна), док је галон бензина у САД поново премашио четири долара. Уз Хегсетов новообјављени трошковник, томе су допринеле и најновије претње Вашингтона и Техерана, да „најлуђе” можда тек предстоји.

Наиме, амерички председник Доналд Трамп најавио је да би војска САД могла „врло ускоро и врло снажно” да удари по области Коланг Газла у централном Ирану, познатој и као планине Пикакс. То зато што је Иран, „тамо можда померио”, у подземне тунеле на дубини и од 140 метара, компоненте критичне за даље обогаћивање уранијума, пренео је „Фајненшал тајмс”.

Према шефу Беле куће, и иранско нуклеарно постројење „Натанц” у непосредној близини области Коланг Газла ће „врло брзо постати мета”. Након здружених дејстава САД и Израела, Доналд Трамп је објавио да је тај нуклеарни објекат „потпуно уништен”.

У међувремену, поред симултаних дејстава по „авионским хангарима, складиштима дронова, поморским војним средствима, војним оперативним центрима и логистичком инфраструктуром, америчка војска је јуче гађала три циља у иранској провинцији Бушер, где се налази једина комерцијална нуклеарна електрана у тој земљи”, навела је Централна команда војске САД (ЦЕНТЦОМ).

Према саопштењу ЦЕНТЦОМ-а, главни циљ ових операција, 11. дан заредом, јесте смањивање способности Ирана да угрожава цивилну пловидбу Ормуском пролазом. Наиме, више од 30 трговачких бродова, махом танкера, нашло се ових дана на мети иранских нишанџија, због непоштовања новоуспостављеног правилника (и ценовника) Техерана за несметану пловидбу стратешким пролазом којим је до пре рата у свет одлазила петина неопходне нафте.

Америчка мега инвестициона банка Голдман Сакс процењује да ће барел брента коштати и 120 долара, уколико се поремећаји пловидбе Ормуским пролазом наставе и у четвртом кварталу ове године.

Док Американци туку по циљевима у Ирану, прете и спомињу мировни дијалог, Иранци такође не одбацују разговоре са Вашингтоном, док упоредо разрађују варијанте одговора на атаке.

Уколико САД ударе по нуклеарним инсталацијама у изградњи у поменутој области, Иран ће то сматрати „великом ескалацијом и ширењем сукоба”, најавио је Есмаил Багеи, портпарол Министарства спољних послова. Осим већ низ „маркираних” мета у Јордану (војне базе) и Бахреину (дата центар „Амазона”) и низа циљева у Кувајту (постројења за десалинизацију воде, међународни аеродром), у Ирану, као и у САД, појављују се предлози за копнену инвазију...

С оне стране Атлантика, амерички генерал Ден Кејн, председник Здруженог комитета начелника штабова војске САД, упозорио је чланове Сената САД да „ваздухопловне снаге имају своје лимите”, односно да не могу саме да донесу победу у рату. Да ли то имплицира употребу копнених снага, још делује врло неизвесно.

Дуж источних обала Персијског залива, у Ирану увелико се развија дискусија о потенцијалном одговору у случају америчког удара на нуклеарна постројења у области Коланга Газла.

„Ако Американци окупирају нашу територију, ми ћемо бомбардовати нашу територију. То је логика рата”, поручио је бригадни генерал иранске војске Мохамад Акрамини. Бивши ирански шеф дипломатије Манучехер Мотаки, данас народни посланик, заложио се за даље ударе по базама САД у региону и „киднаповање америчких војника”.

Ако Американци крену у освајање Харга, острва са кључним иранским петроинсталацијама, гађаћемо их из Семнана, Захедада, Исфахана, најавио је ирански парламентарни посланик Ахмад Ардастани. Спекулације су и да би у случају америчког напада на атомску инсталацију, Иранци кренули да заузму највеће кувајтско острво Бубијан (836 квадратних километара), на крајњем северу Персијског залива.

Истовремено, с крајњег југозапада Арабијског полуострва стижу злослутни обавештајни подаци.

„Јеменски Хути спремни су да ракетама и дроновима нападну бродове надомак Баб ел Мандеба”, наводи Поморски информативни центар САД.

Проширивање ратног фронта из области Ормуског пролаза у арену на јужним прилазима Црвеном мору, према Суецу и Средоземном мору, за светско тржиште нафте један је од најмрачнијих могућих сценарија.

Техеран упозорава Софију

Портпарол иранског Министарства спољних послова Есмаил Багаеи упозорио је званичну Софију да би свако учешће у олакшавању потенцијалне америчке војне акције против Ирана представљало саучесништво у агресији и ратним злочинима, након изјава бугарског премијера Румена Радева о преиспитивању америчког захтева за стационирање војних авиона у земљи, пренела је агенција „Илна”.

Колико 17. јуна званични Вашингтон истакао је захтев за распоређивање америчких ратних авиона у Бугарској.

„Бугарска влада ће затражити од парламента да одобри распоређивање до осам америчких авиона за допуну горивом у ваздуху на ваздухопловној бази ’Безмер’, након захтева Вашингтона за подршку операцијама на Блиском истоку”, пренела је Анадолија изјаву бугарског премијера.