Субота, 25.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Приноси војвођанских ратара

Просечан род пшенице, суша угрожава кукуруз

Принос пшенице износио је од четири до седам тона, а род јечма је такође био просечан са око шест тона по хектару
Просечан род пшенице, суша угрожава кукуруз
Жетва пшенице у Бачкој (Фото Никола Тумбас)

Суботица – Очекивања ратара су била виша, али када је урађен рачун овогодишње жетве стрних култура показало се да је ова година била просечна и да принос у класовима није био ништа издашнији него претходних лета. На њивама у колини Суботице под пшеницом је било око 20.000 хектара и остварен је просечан принос од 5,5 тона по хектару. Род јечма такође је био просечан са око шест тона по хектару.

„Приноси на парцелама под пшеницом кретали су се од четири до седам тона, а разлику је правила количина падавина”, каже за „Политику” Дамир Варга, директор Пољопривредно стручне и саветодавне службе у Суботици.

Најбоље је пшеница родила у атарима села Бајмок, Таванкут, Ђурђин и Нови Жедник, јер су ови делови суботичког подручја имали највише кише. Северни део града, околина Шупљака, Габрић и Ором нису добили довољно падавина, те самим тим и род је нижи.

„Април је био сушан, а у мају је у зависности од региона пало негде 20, а понегде и 100 литара кише. То је пресудно утицало на висину приноса код стрних култура”, каже Варга.

Добар род имала је уљана репица са три тоне по хектару. Мада ову културу такође погађа суша, распоред и ових скромних падавина ипак је био такав да је омогућио добар развој културе. Са ценом до 58 динара по килограму, ратари могу да буду задовољни. Соје ове године није било у атару јер ова индустријска култура тешко подноси недостатак падавина. Део ратара на мањим парцелама окренуо се зачинском и ароматичним биљкама, попут мака или кима, али Дамир Варга истиче да је реч тек о неколико стотина хектара, да њихови засади нису довољни да би се одржао плодоред, те да је реч о унапред договореној производњи која је и једино могућа код ових култура због мале тражње.

Последња седмица развејала је и оптимистичке прогнозе када је у питању род кукуруза. Ова индустријска култура све теже подноси дуготрајне и јаке суше па је и ратари сеју све мање.

„Од почетка јула пало је између 1,6 и шест литара кише по квадратном метру, а у последња два месеца од 14 до 21 литра. Кукурузу је у месецима од јуна до августа потребно по 100 литара кише месечно, у овом периоду када се налива зрно и када биљка црпи влагу. Видљиво је било од прошле седмице да струкови кукуруза почињу да пате, да се суше доњи листови. То што је ове седмице нешто нижа температура и нема тропских врелина доноси олакшање, али није довољно. Ово је већ пета година како имамо сушу”, наставља Варга.

Према речима стручњака, до пре месец дана кукуруз је био у много бољој кондицији и постојала су већа очекивања што се тиче приноса. Тренутно је незахвално прогнозирати могући род, али је извесно да овај недостатак падавина у критичној фази формирања клипа тешко може бити надокнађен.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.