Вучић као Пупин и Тесла

Нисам сигуран да у Србији и окружењу, већина грађана разуме шта се десило 17. 07. 2026. године у Вашингтону.

Био је то дан када је почео Стратешки дијалог између Сједињених Америчких Држава и Србије, при том САД имају око 350 милиона становника, а Србија око 8 милиона, САД имају површину од 10 милиона квадратних километара, а Србија 88 хиљада квадратних километара, остале параметре не треба ни помињати.

Иначе, Србија има Споразум о слободној трговини са другом најмногољуднијом земљом света, са преко милијарду и 400 милиона становника – Кином, а САД и Кина су ипак супротстављене силе. Дакле Сједињене Америчке Државе успостављају Стратешки дијалог са једном малом балканском државом, блиској Кини и Русији „мрским непријатељима САД”, уз чињеницу да Србија није увела санкције Русији.

Вероватно се нико у администрацији у Бриселу не може „чудом начудити” и питају се „како је то могуће…”, „шта се десило…”

Одговор је једноставан : „То је филигрански одиграна дипломатска шаховска партија председника Србије Александра Вучића комбинујући Роберта Фишера и Анатолија Карпова”.

Бити данас на „ТИ” са Трампом, Сијем и Путином, између осталих, је резултат за високо поштовање, били ви блиски позицији или опозицији. Овај текст се базира искључиво на резултату који пише на семафору.

ПУПИН И ТЕСЛА

Зашто сам у наслову овог текста поменуо, уз председника Вучића и двојицу, можда и највећих Срба у историји.

Михајло Пупин и Никола Тесла поставили су историјске и културне темеље српско-америчких односа, користећи свој огроман научни углед у САД како би помогли Србији у кључним историјским тренуцима. Пупин је био директни дипломатски, политички и хуманитарни мост између две државе, док је Тесла допринео кроз културну дипломатију, научни престиж и јачање свести о српском народу у америчкој јавности.

Михајло Пупин је био почасни конзул Србије у САД и велики пријатељ са тадашњим председником САД Вудроом Вилсоном. На позив Николе Пашића, Пупин је отпутовао на мировну конференцију у Париз 1919. године и предао лични меморандум председнику Вилсону. Његов утицај био је пресудан да Банат, Блед и делови Далмације остану у саставу новоформиране Краљевине СХС, спречивши да ове територије преузму Румунија и Италија. Захваљујући његовом угледу и напорима, председник Вилсон је наредио да се 28. јула 1918. године, поводом четврте годишњице напада на Србију, на Белој кући и свим јавним зградама у Вашингтону подигне српска застава.

Никола Тесла није био политичар нити дипломата, али је његов научни геније био најбољи амбасадор српског народа у Сједињеним Државама. Његово присуство и статус у америчком друштву давали су легитимитет и тежину целокупној српској расејаности у САД. Изградњом прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима и увођењем система наизменичних струја, Тесла је дословно електрификовао Америку. То је створило трајну историјску везу, јер се најважнији амерички технолошки скок везује за име научника српског порекла.

ДОНАЛД ТРАМП КАО ВУДРО ВИЛСОН

Србија и САД имају дипломатске односе 145 година, али Стратешки однос је остварен тек сада и то захваљујући председнику Србије Александру Вучићу и председнику САД Доналду Трампу. Наслеђе Михајла Пупина и Николе Тесле, у контексту српско-америчких односа, након 100 година добија и легитимитет кроз Стратешки дијалог Вашингтона и Београда.

Шта значи бити добар са САД не треба посебно истицати, а шта значи бити лош са САД, то смо нажалост искусили на својој кожи крајем прошлог века. Доналд Трамп је данас за Србију, као некада Вудро Вилсон.

Међутим, то се не би десило, да на челу Србије није неко ко води своју државу на суверен, али прагматичан начин.

Стево Гркинић  ТВ Палмаплус.рс