Немачка аналитичарка: Путин није изолован

Иако се Русија од почетка рата у Украјини суочава са најобимнијим пакетом западних санкција у модерној историји, она није остала међународно изолована. До таквог закључка долази берлинска политиколошкиња Хана Ноте у ауторском тексту за Њујорк тајмс, у којем анализира како је Москва успела да очува велики део својих међународних веза и политичког утицаја.Ауторка књиге „Надживећемо их: Путинова глобална стратегија за пораз Запада“ сматра да је Кремљ благовремено схватио да ће сукоб у Украјини бити дуготрајан и да је због тога преусмерио дипломатске и економске напоре ка државама глобалног Југа.

Према њеној оцени, Русија је у међувремену значајно проширила економску сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима, наставила јачање присуства у бројним афричким земљама, одржала прагматичне односе са појединим суседима, попут Грузије, а истовремено задржала утицај у организацијама као што су Уједињене нације и БРИКС.

Ноте истиче да је велики број држава одбио да стане на страну западне политике изолације Русије, не желећи да бира између Москве и западних престоница.

„Руски противници су схватили да је земља ту да остане. Схвативши да ће рат бити дуг, Кремљ је задужио своје дипломате, интелектуалце и оперативце да обезбеде подршку у незападном свету. Многе државе су се показале пријемчивим за руске предлоге, одбијајући да бирају између Русије и Запада. Убрзо се појавила парадоксална ситуација: земља која се суочава са више санкција него било која друга у свету показала се сасвим способном да се одржи на површини. Њено отуђење од Европе надокнађено је све ближим везама са глобалним Југом – наводи она.

Где Москва губи позиције?

Ипак, ауторка наглашава да руска позиција није свуда подједнако јака.Она указује да је утицај Москве ослабио у Јерменији након дешавања у Нагорно-Карабаху, да су односи са Казахстаном сложенији него раније, као и да је пад режима Башара ел Асада у Сиријипредстављао озбиљан геополитички ударац за Кремљ.

Без обзира на те губитке, Ноте сматра да руска стратегија остаје заснована на уверењу да ће Запад временом показати замор од дуготрајног сукоба.

 „Постоји наизглед неисцрпан круг поштовалаца, присталица, као и безброј саучесника и посредника у свету, тако да би Путинова опклада могла итекако да се исплати – закључује она.

Рат као питање глобалног угледа

Према оцени немачке политиколошкиње, Кремљ исход рата у Украјини не посматра само као војно питање, већ као пресудан тест будућег међународног статуса Русије.

Она сматра да руководство у Москви верује да би повлачење без остварених циљева значајно угрозило углед земље, због чега, како наводи, Русија није спремна да одустане од наставка ратних операција, без обзира на цену.

Маск: За мир су потребни уступци

У том контексту, у тексту се подсећа и на недавну изјаву америчког милијардера Илона Маска, који је оценио да је нереално очекивати да Москва једнострано оконча рат.

Према Масковом ставу, за озбиљан напредак у мировним преговорима било би неопходно понудити Русији одређене уступке, јер, како је оценио, само захтевати од Кремља да прекине војне операције није довољно за постизање трајног мировног споразума.