Питања о „ћупу са благом” вредном 13 милијарди долара

Када су Сједињене Америчке Државе у јануару преузеле контролу над венецуеланском нафтом, обећање је било једноставно – зарада од продаје ће ићи „у корист америчког и венецуеланског народа”. Шест месеци касније познато је колико је новца прикупљено, више од 13 милијарди долара, према проценама „Фајненшел тајмса”, али не и где се налази „ћуп са благом”. Иако Стејт департмент тврди да су „милијарде исплаћене венецуеланској привреди”, за то тренутно не постоје докази.

Штавише, бруто домаћи производ Боливарске Републике је у првом тромесечју био најнижи у последњих пет година. А судбина венецуеланског нафтног новца постала је још важнија након два разорна земљотреса од 24. јуна, чију штету само на инфраструктури Уједињене нације процењују на око 37 милијарди долара.

Због тога су и републиканци и демократе у Представничком дому САД затражили од администрације да објасни где су паре и који механизми се примењују како би се спречила корупција при њиховој расподели.

„Трампова инвазија на Каракас од самог почетка била је мотивисана нафтом, моћи и корупцијом, док милијардама долара прихода од венецуеланске нафте управља Трампова администрација без транспарентности и заштитних механизама”, рекао је за „Фајненшел тајмс” демократски конгресмен Хоакин Кастро, додајући да је Конгрес потпуно ускраћен за информације. На саслушању у уторак републиканска конгресменка са југа Флориде Марија Елвира Салазар затражила је да извештаји о тим средствима буду јавно објављени због, како је рекла, важности транспарентности у вези с тим где новац завршава.

Тај недостатак података посебно је уочљив када се погледа оно што је до сада објављено. Влада у Каракасу успоставила је интернет страницу на којој прати приходе од продаје нафте којом управљају САД, али на њој постоји само један унос – трансфер од 300 милиона долара извршен у марту.

Бенџамин Гедан, некадашњи високи званичник Беле куће за Латинску Америку у администрацији Барака Обаме, оценио је да би демократе могле да покрену истрагу о нафтним приходима уколико у новембру освоје већину у једном или оба дома Конгреса.

Непосредно након јануарске операције у којој је ухапшен председник Боливарске Републике Николас Мадуро, шеф Овалне канцеларије Доналд Трамп изјавио је да ће приходима од нафте „управљати лично он”. Али од тада је његова администрација изнела различита тумачења о томе како та средства могу да буду коришћена. Првобитна извршна уредба из јануара наводила је да ће новац остати власништво венецуеланске државе и бити чуван на рачунима америчке владе у „старатељском својству”. У априлу је високи званичник Стејт департмента Мајкл Козак изјавио да је око три милијарде долара прихода од нафте већ пребачено Каракасу и да ревизорска кућа КПМГ контролише банковне рачуне. Он је додао да ће администрација објављивати тромесечне извештаје о тим средствима, али демократе из Одбора за спољне послове тврде да од тада нису добиле никакве информације. Додатну конфузију унело је и Трампово признање из јуна да су САД приходима од венецуеланске нафте надокнадиле трошкове војне операције „28 пута”, уз тврдњу да и Америка ипак „зарађује много новца”. Снажан привредни опоравак Венецуеле ове године, будући да је извоз нафте из земље достигао највиши ниво од 2018, док је и производња повећана, није се десио. Са друге стране, амерички званичници тврде да економске промене у Венецуели дају резултате, али да је потребно још времена.

„Покушавамо да нормализујемо то место. Први пут после више од једне деценије, богатство земље заправо користи народу Венецуеле, али има још посла да се уради”, рекао је недавно државни секретар Марко Рубио у интервјуу за „Фокс њуз”.

Медији са друге стране Атлантика наводе да се контрола над приходима од нафте користи као средство притиска на Мадурову наследницу Делси Родригез, која сада управља земљом делимично према инструкцијама из Вашингтона. Од земљотреса Родригезова лобира за приступ средствима која се налазе ван земље, укључујући новац који држи Међународни монетарни фонд, као и венецуеланско злато које се, до окончања судског спора, налази у поседу Банке Енглеске.

Сједињене Државе ставиле су на располагање 386 милиона долара помоћи за санирање последица катастрофе и послале стотине војника у Венецуелу како би помогли у спасилачким и хуманитарним напорима.

Отправник послова САД у Каракасу Џон Барет изјавио је овог месеца да се новац са рачуна на које се сливају приходи од продаје нафте такође „ставља на располагање управо за обнову након катастрофе”, али није прецизирао о ком износу је реч.