Ко је тај Шахбаз

Сећате ли се антологијске хумористичке серије „Топ-листа надреалиста” др Нелета Карајлића (Ненад Јанковић) и епизоде „Згембо и Шахбаз”? Нико од актера у серији не може да утврди ко је тај Шахбаз, али се сви слажу да је свемоћан и понављају да је он „мачија гуза”. То, наравно, ништа не значи, али у томе и јесте квака, па се то „Шахбаз-мачија г..а” (задњица), у сарајевском сленгу одомаћило као општа именица за сличне типове, каквих је по босанским чаршијама вазда било. Један од таквих може се препознати у особи Зијад Бећиревић, директор фирме ИФИМЕС у Љубљани.

Пуно име фирме је Међународни институт за блискоисточне и балканске студије, директор је, како се представља, доктор економских наука и магистар комуникологије, ванредни професор, али на сајту ИФИМЕС-а ништа о томе шта су теме, односно наслови његових научних и стручних радова те где их је објавио, на којем универзитету је одбранио тезу, као ни на којем је изабран за ванредног професора. Јавности јужно од Словеније познат је као непоколебљиви промотер босанско-бошњачко политике јединствене БиХ и жестоки противник Српске и њеног лидера Додика. Сарајевски медији му се обраћају за интервјуе и коментаре када год Бошњацима загусти да их осоколи као инострани експерт са Међународног института лоцираног у земљи ЕУ.

И ево га, пошто у Сарајеву још не долазе себи од шока што је Трампова Америка скинула Додику санкције и генерално променила политику према БиХ, нуди „одговор на питање од милион долара”, шта је лидер Српске заузврат учинио Америци. „Постоје информације о томе да је Додик, у замену за скидање санкција, пристао на изградњу тајне америчке војне базе на територији БиХ те у прилог томе иде наредба људима у војсци и безбедносном сектору да интензивирају сарадњу са САД”, наводи 29. маја изјаву Бећиревића бошњачки портал „Кликс.ба”.

„Постоје информације!” Где постоје? Ко их је дао? Коме? На основу чега? Нема ниједног одговора. Без њих, синтагма „постоје информације” може да покрије било какву измишљотину, па и приватну Бећиревићеву. А да га упитате, он би одговорио да су извори строго поверљиви и да не може да их открије јер се ради о „тајним војним базама”. Једино преостаје да уз ироничан осмех закључите да је др Зијад нека много важна особа из сенке када је први дошао до информације о војној тајни суперсиле. Штавише, и да је имао храбрости да је објави, чиме је са ње скинуо заштиту тајности. Елем, Зијо му га дође нешто као Викиликс, кога су САД због провале службених тајни годинама прогањале по свету. Или су пак Пентагон, ЦИА или Бела кућа изабрали баш Зијада да преко њега ствар процури. А чак је, судећи по имену његове фирме, Зијад могао да буде њихов регионални резидент за Балкан.

А онда Зијад у наставку исте реченице: „... у прилог томе иде наредба људима у војсци и безбедносном сектору да интензивирају сарадњу са САД”. На прву измишљотину надовезује се друга и, ако наседнете на прву, лако ћете прогутати и ову. Међутим, Српској је протекторат одавно отео дејтонске ентитетске надлежности и за војску и за безбедност, те су сада оба ресора у надлежности Савета министара БиХ, а Додик се ево већ годинама бори да их врати у Бањалуку. Како и коме би онда Додик уопште могао да издаје било какве наредбе? Узгред, министар одбране БиХ је Бошњак Зукан Хелез.

Најзад, Бећиревић, према „Кликс.ба”, тврди да је „Додик пристао на изградњу тајне америчке војне базе на територији БиХ”. Пошто се, дакле, ради о читавој територији БиХ, а не само о територији Републике Српске, Додикова сагласност не би ништа вредела без сагласности ФБиХ, а да такав међуентитетски договор са Американцима постоји, муслиманско Сарајево не би чекало на Зијада да компромитује Додика код Руса. Додик стоји иза одлуке НСРС да партнерство за мир у којем учествује и војнонеутрална Србија, „не прејудицира улазак у НАТО”. Тешко је поверовати да је Зијадова информација промакла руској спољној служби, па је Путин наставио да срдачно прима Додика, ево три пута у месец дана, док овај гради америчке базе по БиХ. Елем, доктор Зијо зна што нико други не зна.

Ако на сајту ИФИМЕС-а покушате да пронађете биобиблиографију З. Бећиревића, наћи ћете је под индикативним насловом „Библиографске/референце области рада”. Уместо библиографских одредница, само области рада које су заиста импозантно бројне и широке: „међународни односи, геополитика Балкана и Блиског истока, европске интеграције, сигурносне студије, политичка анализа и дипломатија; специјализован за питања Балкана, Блиског истока, исламизма, јудаизма и интеркултурне комуникације; у јавности је познат по анализама геополитичких и безбедносних прилика у региону западног Балкана и ЕУ интеграција; учествовао на бројним међународним конференцијама са државницима региона, укључујући сусрете са Александром Вучићем, Илиром Метом и другим званичницима”.

Зијад, дакле, ради у многим областима, али ни у једној нема резултата, а ако рад нема резултата, онда то нису „области рада”, него само области интересовања. Зијадово „учешће на многим међународним конференцијама са државницима региона” такође је врло суспектно, јер он није државник, чак се тако и не представља, па онда није могао да буде учесник, него само посматрач или извештач. Не сумњам да је неком приликом успео да се прогура и представи председнику Србије, али се то не каже „имао сусрете са Александром Вучићем”, таман као да су се максуз састајали и разговарали у више наврата”. Сличан хохштаплерај представља и навођење, као следећег, Илира Мете, бившег председника Албаније, јер из тога би ваљда требало да наслутимо да је Зијад чак нешто посредовао између Београда и Приштине.

На сајту ИФИМЕС-а, поред др Зијадовог, појављује се име Бакхтијар Аљаф, у истом статусу директор Института. Једна фирма са два директора?! Ни о другом директору, који је заиста новинар, како се и представља, такође нема ништа у академским базама података што би одговарало институту. Али и уместо података за које медије је радио, референци о објављеним чланцима или РТВ емисијама, као и код Зијада, импресивно широко подручје рада. „Новинар и аналитичар међународних односа, ради на пројектима у вези са сигурношћу, демократизацијом и регионалном стабилношћу, учествовао на панелима и конференцијама о Блиском истоку, посебно се бавио арапским пролећем, политичким исламом и радикализмом, међународним односима и медијима”. И док бошњачки НВО-шарлатани у Босни углавном нађу неког Србина и Хрвата, јер то пали код западних спонзора мулти-култи Босне, домишљати Бошњак удружио се са Аљафом, ирачким Курдом. Ако већ није ујединио муслимане, православце и католике у Босни, што не би нешто покушао на Блиском истоку. И то је „област његовог рада”.

На крају сам се обратио вештачкој интелигенцији не бих ли сазнао нешто више и конкретније о Зијаду Бећировићу. Копала је по академским базама података по свету, али нигде ништа, изузев да је ИФИМЕС пријављен на адреси Вошњикова 1 у Љубљани и да је он директор. И још да га неки јавни извори везују за Брчко, а тамо постоји Економски факултет, па је, као рођени Брчак, биће добио идеју. Према загребачком Националу, Бакхтијарова супруга Хабиба је из Градишке, а он је био студент Београдског универзитета, па су се заједно са Зијом снашли у туђини.

Истина, Зијад јесте познат босанској јавности по интервјуима и коментарима у сарајевским медијима, у којима је током минулих деценија по два-три пута годишње предвиђао Додиков крај, па ће када овај једног дана оде у политичку пензију, моћи да каже: „Јесам ли вам ја говорио...” Он је добар пример НВО хохштаплераја који цвета у посткомунистичкој Европи, а о трошку УСАИД-а, Сорос фондације, Карнегија и сл. за антируску пропаганду, укључујући и антисрпску, као проруску. Гледао сам га на БХТВ: јордами, фразира, не подиже глас, љубазно се смејуљи, не упада у реч, скроз позитиван. Можда нема мр и др, али као да је завршио школу за младе лидере и политичку изузетност. Елмедин Конаковић, на пример, не зна ни шта је студирао, нит’ има ту извештачену дипломатску углађеност, па је ипак министар спољних послова БиХ.

Зијад је јунак нашег доба кога је антиципирала „Топ-листа надреалиста” у лику Шахбаза мачије г... Неважне су чињенице, важна је перцепција. А ако не „постоји информација”, Зији није проблем да је измисли, па често гостује и у београдским медијима, линком или изравно. Мачијој г... са седиштем у земљи ЕУ врата су широм отворена.

*Професор

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек уређивачку политику листа