Пукотине између Беле куће и Конгреса

Амерички Конгрес ових дана постао је поприште озбиљног политичког сукоба око овлашћења председника Доналда Трампа да покреће војне операције без директне сагласности законодаваца. Група конгресмена, и демократа и дела републиканаца, покренула је иницијативу којом би се ограничила могућност Беле куће да самостално улази у нове војне акције, посебно у контексту растућих тензија на Блиском истоку и око Украјине.

Само гласање, иако формално представљено као питање уставне контроле ратних овлашћења, у Вашингтону се тумачи много шире — као сигнал да део америчке политичке елите страхује да би САД могле бити увучене у нови велики конфликт без јасне стратегије и подршке јавности.

Америка је деценијама навикла свет да председник има огромну моћ када је реч о војним интервенцијама. Од Југославије, преко Ирака и Авганистана, па до Сирије, Беле куће различитих администрација често су покретале операције и без јасног консензуса Конгреса. Међутим, данас је ситуација другачија — свет је опаснији, фронтова је више, а ризик директног судара великих сила већи него у претходним деценијама.

Управо зато ово гласање изазива толико пажње.

У суштини, део америчких посланика жели да пошаље поруку: председник не сме самостално да уведе земљу у нови велики конфликт. Иза тога стоји страх да би сваки погрешан потез на Блиском истоку, у Украјини или у азијско-пацифичком региону могао да изазове ланчану реакцију коју више нико не би могао да контролише.

Оно што је посебно важно јесте да се ова расправа не дешава у периоду мира и стабилности, већ у тренутку када Вашингтон истовремено покушава да држи под контролом неколико кризних тачака — рат у Украјини, растућу тензију између Израела и његових противника, све агресивнији сукоб са Кином око Тајвана, али и унутрашњу политичку поларизацију каква у Америци није виђена деценијама.

Трамп у овом тренутку за један део америчке јавности представља лидера који жели да покаже снагу и врати глобалну доминацију САД. За други део, он је непредвидив политичар чији би оштар наступ могао да гурне Америку у директан сукоб са нуклеарним силама.

Зато ово није обично процедурално гласање.

Ово је показатељ да унутар Вашингтона постоји дубока нервоза. Конгрес, барем један његов део, покушава да врати контролу над питањима рата и мира у тренутку када свет улази у најнестабилнији период после Хладног рата.

Истовремено, овај потез показује и нешто друго — амерички политички систем више не делује као јединствен механизам. Пукотине између Беле куће, Конгреса, безбедносног апарата и различитих центара моћи постају све видљивије. А када такве пукотине постану јавне у држави која је и даље најмоћнија војна сила света, онда то више није само америчка тема. То постаје глобално питање.

Јер у времену када се одлуке о рату доносе у минутима, а последице могу да трају генерацијама, чак и једно гласање у Конгресу може да открије колико је свет заправо близу нове велике кризе.