Деца као политички активисти

Деловало је ван памети, али очито се времена мењају, да се малолетници, посебно деца, користе у сврху политичког активизма. Аутор ових редова никада неће пристати да се тако нешто уведе као нормалност, но у више наврата суочени смо са чињеницом да је то уведено као пракса, те да они који то раде сматрају да је тако нешто неопходно. Уосталом, сетите се само гостовања Миле Пајић, професионалне блокадерке која је тренутно у бекству на територији „Лије њихове”, која је гостовала у телевизијској емисији код Зорана Кесића, где је држала предавање деци о томе како је најнормалније да се они буне и да је то чак пожељно.

Да не говоримо о томе како је на почетку револуционарног заноса крајем 2024. и почетком 2025. године било сијасет примера где су наставници изводили децу од првог до четвртог разреда да блокирају улицу, што је наравно озбиљна злоупотреба деце и тежак дисциплински прекршај наставника, јер нико нема право да деци ускраћује наставу, а посебно нема право да их изводи на улицу док трају политички перформанси, тим пре јер претходно нису ни питали родитеље за сагласност. Сетимо се и примера васпитачица у једном београдском вртићу које су без трунке стида деци облачиле мајице са крвавом шаком и припремале приредбу са предшколцима са тематиком започете револуције.

Не знам да ли су васпитачице и поменути наставници кажњени, мада је скандал ако нису и то најстроже удаљењем са посла и добијањем отказа, али за неверовати је да су њихове скандалозне гестове поједини „професионални” медији бранили. Чак су и подстицали децу на побуну, што је додатна срамота. После се питамо у шта ће та деца да израсту, а верујте да ћемо имати као друштво озбиљне проблеме, јер је њима већ сада као малима усађено да не поштују никакав ауторитет, посебно не ауторитет државе, па је логично да од њих очекујемо да постану такође професионалне бунџије и активисти чим буду мало стасали.

Све ово пишем јер сам недавно шетајући насељем у којем живим од рођења наишао на прилично бројну екипу клинаца, не старију од неких петнаест година, која је где год је стигла лепила налепнице са натписом „Студенти побеђују”. Иначе сам се данима уназад питао одакле толике налепнице са тим натписом, јер познајем прилично добро насеље у којем живимо, знам да не постоји такав вид организованости да се тако обимне акције одраде. Сасвим случајно, налетех на те клинце и онда ми се упалила лампица. Дакле, та деца немају право гласа, али пошто су застали код једног локалног грила да једу у паузи лепљења и да попију пиће, све ми је било јасно. Неко је платио малолетне клинце, рачунајући да је то њима забава и да ће се осећати битним, јер су сада они Боже мој мангупи који су антићаци, дао им је додатно и новац да имају да купе да једу и пију, па је журка могла да почне. Дечаци и девојчице, малолетници, неки од њих још увек основци, до раних јутарњих часова бауљали су кроз насеље и лепили бесомучно добијене налепнице како би оправдали финансије које су добили за џепарац. Јадно да јадније не може бити, но то показује сав могући бесмисао лажног студентског покрета и њихове политике.

Најпре, јасно је да тај покрет нема никакву ширу народну подршку, посебно не међу озбиљним људима који разумеју како друштво и систем функционишу. Отуда, вероватно нико и неће да им се прихвати озбиљније да им ради кампању, јер људи у томе не виде перспективу. Дакле, преостала су им деца коју ће временом обликовати и претворити у послушну војску, а која ће тренутно да им одраде кампању са налепницама, јер им је потребно да се покаже тобожња масовност у подршци лажном покрету. Није свеједно када се види на десетине налепница на некој аутобуској станици, јавном паноу, саобраћајним знацима и бандерама, јер то указује на наводну масовну подршку студентима.

Са друге стране, врло покварено је изабран метод да деца лепе налепнице, јер ако би дошло до неког сукоба у случају да се сретну са неком озбиљном екипом која је за власт током ноћи када се акције спроводе, па дође до сукоба, а клинци умеју да буду и дрски и безобразни са провокацијама, онда ће испасти како је власт тукла децу. Сложићемо се, поквареност на куб. Баш у насељу где живим била је једном приликом провокација када је клинац возио бицикл кружећи око штанда Српске напредне странке и вулгарно добацујући људима за штандом. Замислите да га је неко дохватио и научио памети. Сава и Дунав га не би опрали, јер би испало да је истукао дете, а нико неће узети у обзир да је то дете претходно циљано било послато да вређа људе, да им псује све до десетог колена и да буквално тражи сукоб. Док ви то објасните, перје је одавно расуто и не може да се скупи, јер ће се свуда објавити како су присталице власти истукле дете.

Уосталом, методе унајмљивање малолетника, чак и деце, нису новост. За тешка кривична дела одавно их унајмљују разне криминалне групе, што смо иначе сведоци на београдским улицама већ дуже време. Дете до 14. године је кривично неодговорно, па сходно томе последице су готово никакве када учини кривично дело. То су негде провалили и лажни студенти, те је и то негде разлог зашто им је исплативије да унајмљују децу за њихове политичке активности. Делује нам свима као да је то надреално, али морамо бити свесни да се то догађа и да је то нешто што је постало нормално. Нисам сигуран да смо као друштво спремни да се против те пошасти изборимо, јер друштвене мреже додатно појачавају и афирмишу овај вид политичког активизма. Зато немојте да вас чуди када у будуће будете виђали децу на штандовима политичких странака, као и наставнике у основним и средњим школама који ће децу изводити на протесте. За анархолевичарске покрете који су суштински предводници обојене револуције у Србији, овај вид политичког деловања је пожељан и трудиће се да га што више примењују.

Практично, у маниру младих јањичара, отимаће вам децу и учити их да ауторитети нису битни, да је породица неважна, да држава и поредак нису битни, а да је битно само бунтовништво и борба против система. Видевши пре неки дан ту децу у ситним ноћним сатима како крстаре улицама насеља у ком живим и лепећи дрско те налепнице, чак и на приватну имовину, схватио сам да је куцнуо последњи час да се устане против злоупотребе деце у политичке сврхе. Да ли ће држава реаговати, не знам, али плашим се како време буде одмицало и како све ово будемо немо гледали, добићемо генерације деце која ће сматрати да је анархија нормално стање, а тада, плашим се, отићи ћемо доврага као земља.

*Народни посланик

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа