Победа Пашињана не доноси мир Јерменији

ЈЕРЕВАН – Парламентарни избори у Јерменији, одржани 7. јуна, нису ставили тачку на политичку кризу у тој земљи. Иако је странка „Грађански уговор” премијера Никола Пашињана, према прелиминарним подацима Централне изборне комисије, освојила 49,81 одсто гласова и задржала статус најјаче политичке снаге, постизборна дешавања показују да ће борба за контролу институција тек уследити.

Главни опозициони ривал Пашињанове странке, савез „Јака Јерменија” Самвела Карапетјана, освојио је 23,29 одсто гласова, док је блок „Јерменија” бившег председника Роберта Кочарјана добио 9,94 одсто. Опозиционе снаге пријавиле су бројне неправилности и затражиле додатне провере, а посебну пажњу изазива положај странке „Просперитетна Јерменија” Гагика Царукјана, која је остала на самој ивици изборног цензуса.

Управо случај Царукјана додатно је подигао тензије у Јеревану. Против лидера „Просперитетне Јерменије” покренут је поступак због сумње на утају пореза, а изречена му је и забрана напуштања земље. Опозиција овај случај види као политички сигнал, посебно зато што се све дешава у тренутку када исход поновног пребројавања може да одлучи да ли ће његова странка ући у парламент.

Пашињанова победа, иако јасна, није без ограничења. Његова странка ће, према садашњим проценама, имати парламентарну већину, али не и потпуну институционалну снагу за самостално решавање најосетљивијих питања. То се пре свега односи на именовања у кључним државним телима и на могуће уставне промене, које су важне и због даљих односа са Азербејџаном.

Ови избори у Јерменији нису били само унутрашње политичко надметање. Они су од почетка представљани као избор између два правца: Пашињановог приближавања Западу и опозиционог залагања за чвршће односе са Русијом. Та геополитичка подела обележила је кампању, јавну реторику и реакције после гласања.

ОЕБС/ОДИХР је у прелиминарној оцени навео да су бирачи имали стварни избор и да је процес био добро организован, али је указано и на изразито поларизовану атмосферу, запаљиву реторику, кривичне поступке против појединих опозиционих и верских личности, као и на притиске из иностранства. Москва, са друге стране, тврди да су избори одржани у условима притиска на опозицију и мешања Запада, пре свега Европске уније.

Пашињан ће сада покушати да резултат представи као потврду свог курса ка Европској унији и Сједињеним Америчким Државама, али ће му за стабилну власт бити потребно више од саме изборне победе. Пред њим су односи са Русијом, питање останка Јерменије у Евроазијској економској унији, притисак Запада и наставак осетљивих разговора са Азербејџаном.

Јереван формално поручује да за сада не планира напуштање Евроазијске економске уније и да жели да што дуже комбинује сарадњу са Бриселом и Москвом. Такав приступ, међутим, све је теже одржив. Русија и други партнери у ЕАЕУ сматрају да западни курс Јерменије доводи у питање економску и политичку логику тог савеза.

Због тога се у Јерменији после избора не говори само о томе ко је освојио власт, већ и о томе колико ће та власт бити стабилна. Ако поновно пребројавање, жалбе опозиције и случај Царукјана отворе нови талас политичких спорова, 14. јун, када се очекује потврђивање коначних резултата, могао би да буде почетак нове фазе кризе, а не њен крај.