Ограничавање накнада за стране платне картице

Страни туристи су прошле године у Србији платним картицама купили робу и услуге вредне више од 211 милијарди динара. Како је број таквих трансакција из године у годину све већи, Народна банка Србије предложила је измене закона којима би се ограничиле међубанкарске накнаде и за картице издате у иностранству. Очекује се да ће то донети ниже трошкове домаћим трговцима, који су до сада за прихватање страних картица плаћали знатно више него за картице издате у Србији. НБС је припремила Нацрт измена и допуна Закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица. Основни циљ је, поручују из НБС, додатно унапређење правног оквира за пружање платних услуга, већа транспарентност у пословању с платним картицама и усклађивање домаћих прописа са правилима која се већ примењују у Европској унији.

Досадашњи закон регулисао је међубанкарске накнаде искључиво за картице издате у Србији. Међутим, како је последњих година значајно порастао извоз услуга, пре свега туризам, страни туристи све чешће користе своје платне картице приликом куповине у Србији. У таквим случајевима домаћи трговци плаћали су знатно више трошкове прихватања тих картица, него што је то био случај код плаћања картицама издатим у Србији.

Истовремено, постојала је и неравнотежа у супротном смеру. Док су домаћи трговци сносили више трошкове када су страни туристи плаћали својим картицама у Србији, домаће банке су приликом коришћења српских картица у иностранству остваривале знатно ниже приходе од међубанкарских накнада, него што су то остваривали страни издаваоци картица када су се њихове картице користиле у Србији. Тако је, како наводе у НБС, настала двострука неравнотежа и на страни прихватања и на страни издавања платних картица.

Подсетимо, Србија је још 2018. године први пут ограничила висину међубанкарских накнада, али само за платне картице издате у земљи. Максимална међубанкарска накнада за дебитне картице ограничена је на 0,2 одсто вредности трансакције, док је за кредитне картице лимит постављен на 0,3 одсто. Према предложеним изменама, исти лимити важили би и за плаћања картицама издатим у иностранству, док су за интернет плаћања предвиђене максималне накнаде од 1,15 одсто за дебитне и 1,5 одсто за кредитне картице. У Народној банци Србије наводе да су већ урађене прелиминарне анализе које показују да би проширење ограничења могло да донесе додатне користи. Искуство са увођењем ограничења за домаће трансакције показало је да су банке прихватиоци и трговци већ остварили значајне уштеде, па се сада, с обзиром на раст међународног платног промета и извоза услуга, очекује да ће сличан ефекат бити постигнут и код међународних трансакција. Пре увођења првих ограничења 2018. године просечна међубанкарска накнада износила је око 1,2 одсто вредности трансакције, а у појединим случајевима премашивала је и два одсто. Када су се томе додале и накнаде које наплаћују међународни картични системи, укупни трошкови прихватања платних картица за трговце достизали су и три одсто вредности куповине.

Једно од питања које се намеће јесте да ли би банке могле да покушају да изгубљене приходе надокнаде повећањем других накнада у НБС истичу да је тај ризик препознат и анализиран, али наглашавају да предложена ограничења нису уведена произвољно, већ су постављена на истом нивоу који се већ примењује у Европској унији.

– Србија не уводи ништа што већ није прихваћено и примењено на једном од највећих тржишта на свету, што оставља мало простора за селективно компензовање изгубљених прихода управо на српском тржишту”, наводи се у образложењу Нацрта. Уколико измене закона буду усвојене, очекује се да ће домаћи трговци, посебно они у туристичким центрима и делатностима које највише послују са страним гостима, имати ниже трошкове прихватања платних картица, док би Србија додатно ускладила своје прописе са европским правилима у области платног промета.