Дипломатски теснац у Алпима

Џеј-Ди Венс, заменик председника САД, стигао је јуче у Швајцарску да заједно са Мохамедом Багером Галибафом, председником парламента Ирана, отвори другу фазу мировног дијалога званичних делегација Вашингтона и Техерана, након што су 17. јуна председници Трамп и Пезешкијан електронски потписали Меморандум о разумевању, први заједнички документ две земље, од избијања Исламске револуције у Ирану 1979.

Скуп делегација САД и Ирана у швајцарском ризорту „Биргеншток” код Луцерна, првобитно најављен за прошли петак, одложен је на захтев Техерана, након обновљених оружаних дејстава Израела и Хезболаха на југу Либана и потоње објаве Иранске националне гарде (ИРЦГ) да је због ситуације у долини Бека у суботу поново „затворила” Ормуски пролаз. Интензивним дипломатским напорима Вашингтона према Тел Авиву, и Техерана према Хезболаху, сукоби на југу Либана обустављени су у суботу вече. Америчка централна војна команда поручила је да се цивилна пловидба Ормуским пролазом неометано одвија.

Према изјави Џеј-Ди Венса, скуп у „Биргенштоку” требало би да постави „актуелну структуру” даљих преговора, све уз наду да ће бити постигнут напредак у вези са нуклеарном тематиком и прекидом ватре у Либану. Портпарол Министарства иностраних послова Ирана је пак изјавио да ће у Швајцарској „инсистирати на испуњењу обавеза друге стране и појашњењу како планирају да поступају у складу са својим обавезама”.

Америчка централна војна команда поручила је да се цивилна пловидба Ормуским пролазом неометано одвија.

Према изјави Џеј-Ди Венса, скуп у „Биргенштоку” требало би да постави „актуелну структуру” даљих преговора, све уз наду да ће бити постигнут напредак у вези са нуклеарном тематиком и прекидом ватре у Либану. Портпарол Министарства иностраних послова Ирана је пак изјавио да ће у Швајцарској „инсистирати на испуњењу обавеза друге стране и појашњењу како планирају да поступају у складу са својим обавезама”.

Колико јуче, после прве рунде разговора, потпредседник САД Џеј-Ди Венс изјавио је да је постигнут „значајан напредак” у преговорима о Блиском истоку, укључујући ситуацију у Либану. Венс је, иначе, у Биргенштоку, током разговора са иранском страном о ширем споразуму на Блиском истоку, оценио да се САД налазе у „историјском тренутку” и навео да се у разговорима у којима посредују представници Пакистана и Катара, ради на „трансформацији Блиског истока” и трајном унапређењу односа са Ираном.

„Председник (САД) Доналд Трамп је наложио да окренемо нову страницу и да променимо однос са народом Ирана”, изјавио је је Венс, додајући да би САД, уколико Техеран одустане од нуклеарних амбиција и улоге „дестабилизујућег фактора у региону”, биле спремне на фундаменталну промену односа. Џеј-Ди Венс је иначе пред долазак у Швајцарску најавио да би тамо могао остати „дан-два”, односно „неколико дана”. Након јучерашњих дијалога, Венс је истакао и да се очекује наставак помака у наредном периоду. „Ово је историјски састанак. Никада до сада, изузев последњих месеци, није било сусрета америчког и иранског руководства на овако високом нивоу”, поручио је Венс. Он је додао да је циљ америчке администрације да се кроз дипломатију обезбеди стабилност у региону и омогући заједнички рад на „миру и просперитету”. Говорећи о ситуацији у Либану, Венс је оценио да је „стање сложено”, али је истакао да САД остају посвећене постизању потпуног регионалног прекида ватре. „Осећам се добро у вези са оним где смо у Либану. Има још посла, али настављамо да радимо”, оценио је Венс.

Иначе, амерички и ирански преговарачи одржали су трилатерални састанак са катарским посредницима у оквиру разговора у Швајцарској, открили су званичници упознати са ситуацијом.

Шта је тачно у Биргенштоку усаглашено поводом члана један америчко-иранског Меморандума о разумевању (МоР), који предвиђа „моментални и трајни прекид сукоба САД и Ирана и њихових савезника у региону, укључујући и у Либану...” није јуче саопштено.

У међувремену, какав је договор постигнут у швајцарским Алпима око ситуације у Ормуском пролазу, такође јуче није обелодањено. Амерички председник Доналд Трамп је отварање Ормуског пролаза – којим је пре избијања сукоба САД и Израела против Ирана, крајем фебруара, путовала ка светском тржишту петина неопходне нафте и гаса – учинио приоритетним. То понајпре настојећи да ублажи претећу глобалну енергетску кризу изазвану сукобом, као и одлуком Техерана да након дејстава САД и Израела, блокира пловидбу Ормуским пролазом. С друге стране, шеф Беле куће је 17. јуна – истог дана када је у Версају електронски потписао МоР са Ираном, од моћног лобија глобалних поморских превозника добио сигнал да је отварање Ормуског пролаза „топ приоритет”, односно, да будући да је „централни део Ормуског пролаза миниран”, пловидба није близу повратка фреквенцији од пре избијања сукоба, наводи портал „hellenicshippingnews.com”. „Они, велики превозници уопште не воле када им изнад бродова лете ракете”, приметио је Трамп у суботу.

Према званичном Исламабаду, а на основу вести из Биргенштока, током наредних 60 дана неће бити наплаћиване ни транзитне ни услужне таксе за бродове који пролазе кроз Ормуски мореуз. Иначе, шеф Беле куће је у суботу запретио да би САД могле да наплаћују „тарифу” за пролаз Ормуским пролазом, уколико са Ираном не буде постигнут споразум за 60 дана. Колико јуче, неименовани извор близак иранском преговарачком тиму изјавио је данас за Тасним да ће Ормуски мореуз остати затворен све док се израелске војне акције у Либану не ставе под контролу.

Према истом извору, услови за поновно отварање Ормуског мореуза су ослобађање дела иранске имовине, спровођење договора о окончању рата на свим фронтовима, укључујући Либан, потпуно укидање блокаде и издавање дозвола за продају иранске нафте, петрохемијских производа и нафтних деривата. „У складу са клаузулом 5 само укидање поморске блокаде Ирана није довољно за поновно отварање Ормуског мореуза”, навео је извор Таснима.

Како ће се и када развијати „нуклеарна дискусија” Вашингтона и Техерана, још је неизвесно.

Наиме, председник Ирана Масуд Пезешкијан изјавио је јуче да Техеран неће одустати од свог права на обогаћивање уранијума, али да је спреман да пружи гаранције да та земља не тежи да произведе или поседује нуклеарно оружје. „Оно што Сједињене Америчке Државе захтевају јесте да Иран не прави атомску бомбу. То није ништа ново, и такође можемо писмено да изјавимо да немамо намеру да правимо бомбу”, поручио је Пезешкијан. Он је тим поводом упозорио да се Иран неће одрећи свог права на обогаћивање уранијума, и да „друга страна неће имати другог избора него да прихвати ово наше право”.

Иранску делегацију на преговорима предводе председник парламента Мохамед Багер Калибаф и министар спољних послова Абас Аракчи, док америчку делегацију предводи потпредседник Џеј-Ди Венс, а у њој су и амерички специјални изасланик Стив Виткоф и зет америчког председника Доналда Трампа, Џаред Кушнер. Према ранијим најавама у разговорима учествују и пакистански премијер Шехбаз Шариф и начелник војске Асим Мунир, као и катарски премијер шеик Мухамед бин Абдулрахман бин Џасим ел Тани.

Квар на радарима аеродрома у Цириху, каснило више од 60 летова

Цирих – Аеродром у Цириху јуче рано ујутру задесио је озбиљан технички квар на радарском систему контроле летења, због чега је дошло до обуставе свих полетања и кашњења више од 60 летова, јавио је Танјуг. Како је накнадно саопштено, технички квар у контроли ваздушног саобраћаја изазван је безбедносним мерама уведеним због мировних преговора између САД и Ирана у Швајцарској, саопштиле су ваздухопловне власти, уз напомену да је проблем у међувремену отклоњен. До квара је дошло након што је у радарске системе интегрисана забрањена зона изнад Биргенштока. Забрана прелета у овој зони уведена је у последњем тренутку, јер одлука о одржавању најновије рунде разговора није била финализована до јуче, наводи се у саопштењу. До поднева је отказано 12 долазних и 14 одлазних летова, док је најмање 60 летова каснило, саопштила је портпаролка аеродрома.

Швајцарска је претходно најавила да ће обезбедити „дискретно и поуздано окружење” за разговоре у ризорту које се налази нешто више од 50 километара јужно од аеродрома у Цириху.