Не желимо да се вратимо у ЕУ, али желимо боље односе

Различити људи имају различита мишљења. Као и са сваким заиста великим и важним питањем, попут изласка или придруживања Европској унији, увек ће постојати разноликост ставова. И као и са сваким компликованим питањем попут овог, постојале су и прилике и изазови због изласка Велике Британије из Европске уније, каже амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фергусон, одговарајући на питања о томе како његови сународници сагледавају период од изласка из Европске уније.

– Када је реч о приликама, сада имамо више слободе да доносимо сопствене законе, да контролишемо сопствене границе и да постижемо нове трговинске споразуме са нашим партнерима широм света. Недавно смо потписали нове трговинске споразуме са Америком, Индијом, а пре две недеље и са Саветом за сарадњу земаља Залива (ГЦЦ). Придружили смо се и ЦПТПП у Азији. Као глобална острвска трговачка нација, дакле, склапамо нове трговинске споразуме широм света. Али, наравно, постоје и изазови. Требало је много времена за преговоре о нашем изласку из ЕУ. И сада лабуристичка влада у Великој Британији покушава да реши неке од изазова које је Брегзит створио за наше трговинске односе са ЕУ, која остаје наш највећи трговински партнер – објашњава Фергусон.

Колико су озбиљне спекулације да се спрема нови референдум о уласку у ЕУ и да би сада већина гласала за повратак у Унију?

Знате, Уједињено Краљевство је демократска држава и има много погледа и много мишљења и увек се води жива дебата о нашем будућем односу са Европском унијом. Али не видим знаке да ће се референдум десити у догледној будућности. Влада је јасна да жели да унапреди наше односе са ЕУ. Она не жели да се придружи Европској унији, али желимо да имамо бољи однос са ЕУ. Желимо да ближе сарађујемо у области безбедности, трговине, образовања, где смо се недавно поново придружили програмима „Еразмус” и „Хоризонт” 2020, на пример.

Дакле, ова влада жели да ресетује наш однос са Европском унијом, у контексту Брегзита, изван ЕУ, али уз ближи однос, за који сматрамо да је у интересу и Уједињеног Краљевства и Европске уније.

Али шта мисле „обични” људи о могућности референдума?

Нисам видео неке нове податке, тако да не могу да вам изнесем прецизније процене, али мислим да људи имају различита мишљења. Само гласање о Брегзиту је, мислим, било 54 одсто за, 46 одсто против. Дакле, то је увек било питање где људи имају различита мишљења. Сигуран сам да ће се то и наставити. Као што кажем, за владу коју представљам, намера је да искористи могућности Брегзита, да сарађује са Европском унијом како би се решили неки од изазова и смањиле неке баријере за сарадњу у области безбедности, економије, културне и образовне размене.

Да ли су мишљења Британаца такође подељена отприлике пола-пола о томе како се тренутно живи у Великој Британији?

То је велико питање, које мислим да бисте морали да поставите појединцима. Али знате, мислим да се свака земља тренутно суочава са неким великим изазовима. И владе широм света се боре да се носе са великим безбедносним претњама које произилазе из руске инвазије на Украјину, кризе на Блиском истоку, као и са дугорочним изазовима, као што је опоравак економија након ковида и тако даље. Постоји и много проблема у вези са инфлацијом, питањима једнакости... И мислим да имамо владу која настоји да донесе најбоље одлуке за народ Уједињеног Краљевства, у оквиру ограничења са којима се суочавамо.

И, наравно, желели бисмо да више новца улажемо у разне ствари. Зато смо веома фокусирани на раст наше економије, на трговинске односе, укључујући и оне са Србијом, где наша трговина тренутно расте по стопи од девет одсто годишње, што је брже од било које од наших економија. Зато смо веома заинтересовани да градимо те односе. Веома смо заинтересовани да улажемо у нове технологије, нове иновације, наш дигитални и центар за вештачку интелигенцију. Лондон је сада број три у свету, али на европском нивоу место број један за улагања у технологију. Кембриџ је град број један за иновације у Европи.

Ми заиста улажемо у нове технологије, у томе видимо много потенцијала за раст наше економије, а затим да искористимо тај раст за подстицање инвестиција у јавне услуге, у наше одбрамбене капацитете и остало.