Дигитални евро бесплатан, готовина остаје у оптицају

Европски парламент усвојио је став којим се грађанима обезбеђује већи степен заштите приликом будуће употребе дигиталног евра, али и додатне гаранције да ће готовина остати доступна и прихваћена као средство плаћања, преноси Европско удружење потрошача БЕУЦ. Посланици су подржали решења према којима би основне услуге коришћења дигиталног евра биле бесплатне, а потрошачи би добили и већи ниво заштите приватности и јасна правила у случају да дође до проблема приликом плаћања. Према усвојеном ставу, грађани би основне услуге дигиталног евра добијали бесплатно преко своје банке или друге јавне институције. То подразумева и платну картицу, која је, према истраживањима европских организација потрошача, и даље најпожељнији начин плаћања међу одраслим становништвом. Посебан акценат стављен је на заштиту приватности. Парламент тражи да корисници имају веће гаранције да њихови подаци неће бити злоупотребљени, као и да буду јасно заштићени у случају грешака или неуспелих трансакција приликом плаћања дигиталним евром.

Истовремено, посланици су подржали и мере које се односе на очување готовине. Предлогом је предвиђено да трговци не могу самостално да одлуче да више не прихватају готов новац, чиме се обезбеђује да потрошачи који и даље желе да плаћају новчаницама и кованицама то могу несметано да чине.

Генерални директор Европске организације потрошача Агустин Рејна оценио је да је оваква одлука важна јер ће повећати поверење грађана у нови систем плаћања.

– Поздрављамо што је Европски парламент обезбедио већи ниво заштите потрошача приликом коришћења дигиталног евра. То је кључно за његово прихватање, јер потрошачи пре свега очекују да нови начин плаћања буде безбедан и бесплатан. Они који желе да наставе да користе готовину и даље ће то моћи, а трговци неће смети да је одбијају – поручио је Рејна. Он је додао да је очување готовине посебно важно у тренутку када се широм Европе затвара све већи број банкарских филијала, због чега је приступ готовом новцу све тежи. Дигитални евро, уколико га уведе Европска централна банка, представљао би јавни дигитални начин плаћања који би функционисао паралелно са готовим новцем. После гласања у Европском парламенту следе преговори са Саветом Европске уније о коначном тексту законског пакета, након чега би нова правила могла да ступе на снагу.

Иако већина потрошача не одбацује идеју увођења дигиталног евра, истраживања Европске централне банке и Европске организације потрошача показују да његово прихватање зависи од неколико кључних услова. Грађани очекују да основне услуге буду бесплатне, да плаћање буде једноставно као коришћење платне картице, да њихова приватност буде заштићена и да готовина остане равноправно средство плаћања. Многи сматрају да дигитални евро мора да донесе јасну корист у односу на већ постојеће начине електронског плаћања, као што су картице и мобилне апликације, јер у супротном не виде разлог да мењају своје навике. Због тога је Европски парламент инсистирао на већој заштити потрошача, бесплатним основним услугама и очувању права грађана да и убудуће плаћају готовим новцем.

Иако употреба готовине у Европи постепено опада, она је и даље веома цењена у појединим земљама. Према истраживању Европске централне банке, готов новац се најчешће користи на Малти, у Словенији, Аустрији, Италији и Немачкој, где га грађани и даље доживљавају као најпоузданији начин плаћања. Насупрот томе, у Холандији и Финској доминирају електронска плаћања, а готовина се користи знатно ређе. Истраживања показују да грађани који инсистирају на готовини најчешће као разлоге наводе већу контролу над потрошњом, заштиту приватности и сигурност у случају техничких проблема са дигиталним системима плаћања.

И у Србији готовина и даље има значајно место у свакодневном плаћању, иако се последњих година убрзано шири употреба платних картица, мобилног и електронског банкарства. Према подацима Народне банке Србије, број безготовинских плаћања и корисника дигиталних банкарских услуга стално расте, а мрежа ПОС терминала и банкомата се шири широм земље. Ипак, готов новац је и даље веома присутан, нарочито код плаћања мањих износа, на пијацама, у мањим продавницама и у руралним срединама, где га многи грађани сматрају најједноставнијим и најпоузданијим начином плаћања. Истраживања показују да више од 60 одсто грађана користи неки облик безготовинског плаћања, али готовина и даље остаје важан део платног промета у Србији. Иако су грађани Србије све спремнији да користе дигиталне начине плаћања, питање дигиталног евра код нас за сада је више тема за праћење него непосредна потреба. Стручњаци оцењују да би поверење потрошача у ову врсту новца пре свега зависило од тога колико је систем безбедан, да ли су лични подаци заштићени и да ли би коришћење било једноставно и без додатних трошкова. Управо су то услови које су европски потрошачи издвојили као кључне за прихватање дигиталног евра.