Павков: Поднето 1.085 пријава за кршење норми заштите животне средине

Министарка за заштиту животне средине Сара Павков изјавила је данас у Скупштини Србије да је министарство у првих шест месеци ове године у оквиру свог инспекцијског надзора поднело укупно 1.085 прекршајних пријава субјектима који су кршили норме заштите животне средине.

Она је током скупштинске расправе о амандманима на Предлог закона о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине навела и да је за првих шест месеци министарство поднело укупно девет привредних преступа, две кривичне пријаве, 46 забрана, а све то са само 60 републичких инспектора.

Како је током расправе било различитих мишљења о томе да ли оператерима фабрика требају интегрисане дозволе да би радили, Павков је навела да непостојање интегрисане дозволе од извесног оператера не значи да он не може да ради.

„Да то буде свима недвосмислено јасно: тај оператер је исходовао много дозвола у претходном периоду из других области животне средине, а оно што је најважније, оператери су у обавези да раде студију о процени утицаја, где се налазе конкретне мере које они морају у одређеном периоду да спроведу, а тиче се, између осталог, и њихових улагања и мониторингаˮ, рекла је Павков.  

Тако да, замена тезе, да оператери бирају шта ће да раде, а шта неће, колико ће да улажу, колико неће, је де фацто потпуна лаж, и то овим предложеним законом не да није предмет неког члана, него не постоји ни један део где може да се тумачи на такав начин, рекла је она.

Током расправе тема је била и фабрика гума „Линглонгˮ, а Павков је навела да та компанија није предмет IPPC закона, већ Севесо директиве и додала да компанија „Линглонгˮ тренутно ради на поступку исходовања сагласности на план за безбедност.

„Имају рок до 15. јула да нам доставе допуну, и то је једини предмет тренутно који има везе са овим о чему смо могли да чујемо да се односи на „Линглонгˮ. „Линглонгˮ не подлаже поступку IPPC-a, али се ја питам зашто народни посланици из опозиционих редова не спомињу, на пример, остале инвестиције у истој гумарској индустрији, односно аутомотив индустрији. Зашто, на пример, не спомињу ништа по питању ове теме, која је изврнута, јер не постоји загађење, за француски „Мишелинˮ, за јапански „Тојо Тајерсˮ, за амерички „Гуђирˮ, зашто је само предмет кинеска компанија ‒ Линглонгˮ, навела је Павков.

Она је навела и да је министарство покренуло поступак за санацију и рекултивацију несанитарне депоније у Дубоком и додала да се нада да ће крајем ове године, а најкасније у јануару, кренути са припремним радовима.

Павков је казала и да изградња постројења за пречишћавање отпадних вода у Краљеву иде убрзаном динамиком, подсећајући да је у питању постројење које ће на годишњем нивоу да пречишћава преко 10 милиона кубних метара.

„Тако да ћемо 2027. године, надам се на пролеће, пустити у функцију ово постројење, једно од два најзначајнија у том делу Србије. Поред тога, имамо у Нишу велико постројење, инвестицију од 80 милиона евра, што је ЕУ обезбедила средства, и надам се да ћемо на пролеће имати и то постројење стављено у функцијуˮ, рекла је Павков.

Она је најавила додатне инспекцијске надзоре за све кориснике рибарских подручја на реци Ибар, подсећајући да многима истичу сагласности и дозволе у децембру 2026. године.

Говорећи о ситуацији са квалитетом ваздуха у Бору, Павков је навела да је од јануара до маја 2026. године просечна концентрација сумпор-диоксида емитована из димњака фабрике сумпорне киселине износила 99,3 одсто мање, него у поређењу са 2018. годином.

„Истовремено, просечна концентрација сумпор-диоксида забележена на пет градских аутоматских мерних станица износила је мање за 66,3 одсто, у односу на 2018. годину. Квалитет ваздуха достигао је, до сада у мониторингу, историјски најбољи нивоˮ, рекла је Павков.

Она је поручила да нико у власти нема никакву намеру да скрива податке мониторинга квалитета ваздуха у Србији и навела да се на сајту Агенције за заштиту животне средине у реалном времену налазе подаци основних загађујућих материја у складу са уредбом која је транспоновала све директиве ЕУ и у складу са новим Законом о заштити ваздуха. 

„Позивам вас да одете на сајт Агенције за заштиту животне средине и да погледате какво је стање у вашој општини, у вашем граду, јер Србија предњачи по броју аутоматских мерних станица у односу на просеке Европске уније. Србија је једна од ретких земаља која је увела нови европски индекс за квалитет ваздуха у Србијиˮ, поручила је Павков грађанима.

Посланица ССП-a Мила Поповић је поднела амандман којим се тражи да се из закона обрише могућност загађивачима да добију блаже услове пословања јер им је прескупо да поштују највише стандарде животне средине.

Она је такође питала Павков да објасни своју повезаност са организацијом „Зелени Садˮ, тврдећи да је од Покрајинске владе та организација добила 9,5 милиона динара.

Павков је одговорила да је била оснивач поменуте невладине организације у периоду када је била студент основних студија и да је јавно доступно шта је урађено у периоду док није ступила на функцију.

Посланик Еколошког устанка Александар Јовановић је упитао министарку Павков за постројење за рециклажу увежене пластике код Перлеза, на шта је Павков одговорила да је замолила колеге из АП Војводине да јој доставе информацију, додајући да ће је проследити посланику кад је добије.

На питање Јовановића како коментарише изградњу на подручју Савског насипа, Павков је одговорила да по њеним информацијама на том подручју нема угрожавања животне средине.

Посланик СДА Санџака Ахмедин Шкријељ је поднео амандман којим се прецизира ланац одговорности уколико загађење потиче из постројења које има дозволу или подлеже издавању дозволе и оператер је одговоран за штету нанету животној средини.

Додао је да амандман подразумева да се заустави извор загађења, да се спречи даље ширење, да се санира штета, где је могуће да се животна средина врати у претходно стање, а где није могуће да се обезбеде допунске и компензационе мере.

Председница Народне скупштине Ана Брнабић је навела да је амандман посланика Еколошког устанка Драгана Јонића на члан 22 прихваћен и да је постао део предложеног закона, преноси Танјуг.

Павков: Новим законом усклађује се развој привреде и заштита животне средине

Министарка заштите животне средине Сара Павков истакла је данас да је усвајањем Закон о интегрисаном спречавању и контроли загађивања животне средине направљен снажан искорак ка успостављању савременог, ефикаснијег и транспарентнијег система за спречавање и контролу загађивања животне средине, са циљем даљег унапређења квалитета ваздуха, воде и земљишта, уз истовремено обезбеђивање одрживог привредног развоја.

„Усвајање овог закона представља изузетно важан корак у даљем усклађивању нашег законодавства са правним тековинама Европске уније и даљем процесу европских интеграција Србије. Посебно сам поносна јер је нови Закон чак 98,54 одсто усаглашен са Директивом о индустријским емисијама. Данас смо изгласали успостављање модернијег и ефикаснијијег система контроле индустријских емисија, уз примену најбољих доступних техника, увођење бржег, јаснијег и ефикаснијег поступка издавања и контроле интегрисаних дозвола, уз јачу одговорност загађивача и строже механизме контролеˮ, рекла је Павков, наводи се у саопштењу министарства.

Додала је да је најважније да је овај закон донет пре свега у интересу грађана Србије, јер доприноси вишем нивоу заштите животне средине и квалитетнијем животу свих грађана.

Министарка је истакла и да су његовим усвајањем посланици Народне скупштине Републике Србије послали јасну поруку, а то је да Србија жели да усваја нове стандарде, одрживи развој и синергију економије и заштите животне средине, у најбољем интересу грађана Србије.

„Настављамо усклађивање са прописима Европске уније,  као део шире политике и стратешке одлуке да Србија настави да се развија и то на одржив начин, у складу са визијом и стратегијом коју је поставио председник Републике Србије Александар Вучић, а коју Влада Републике Србије доследно спроводиˮ, додала је Павков.

Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Закон о интегрисању и спречавању контроле загађивања животне средине који предвиђа поједностављење и дигитализацију поступка издавања интегрисаних дозвола, јачање инспекцијског надзора, већу транспарентност и учешће јавности.

Овим законом, за који ње гласало 132 посланиа, се унапређује систем заштите животне средине, а домаће законодавство се усклађује са прописима Европске уније, преноси Танјуг.