Грчка: број рођених беба опао за скоро 50 одсто

Грчка бележи нагли пад наталитета, па је тако број рођених драстично опао са просечних 117.600 годишње у периоду од 2008. до 2009. године на 65.000 новорођених у прошлој и овој години, што представља смањење од 44 одсто, показују најновији подаци, преносе данас грчки медији.

Истовремено, просечна старост породиља константно расте, и док је између 2008. и 2009. износила 30,2 године, сада износи 32,3 године, преноси Катимерини.

Према речима професора демографије и директора Института за демографска истраживања и студије (ИДЕМ), Бајрона Коцаманиса, који је спровео истраживање, овај пад наталитета започет почетком осамдесетих година прошлог века траје до данас, изузев периода од 2003. до 2009. године, када је забележен благи пораст.

Како се наводи, овај пад је првенствено последица смањења фертилитета жена рођених након 1960. године, односно броја деце коју су оне родиле.

Скорашњем наглом паду допринело је и смањење броја жена у репродуктивном добу, с обзиром на то да се број жена старости између 25 и 44 године смањио за 480.000  у периоду између 2008. и 2009, као и 2025 и 2026. године.

Према речима истраживача, значајно смањење у овој старосној групи последица је чињенице да све мањи број особа достиже репродуктивно доба услед пада наталитета након 1980. године, као и, у мањој мери, услед имиграције, будући да је током последњих петнаест година Грчку напустио не само део рођених у тој земљи пре 25 до 45 година, већ и велики број странаца истог узраста који су се ту настанили након 1990. године.

Истовремено, током последњих двадесет година, вредности показатеља плодности смањиле су се са 1.500 деце на 1.000 жена у периоду од 2008. до 2009. године на 1.240 деце на 1.000 жена у последње две године.

Како показује анализа, доошло је и до значајних промена у расподели порођаја према старости мајке, па се тако данас 30 одсто броја порођаја бележи код мајки млађих од 30 година, док је тај проценат пре двадесетак година износио 43 одсто, а 1980. године чак 78 процената.

Насупрот томе, удео порођаја код жена старих 40 и више година готово се утростручио.

Како наводе стручњаци, послератне промене у репродуктивном понашању парова, које се одражавају кроз мноштво показатеља, наравно нису забележене само у Грчкој, већ у мањој или већој мери  и у свим развијеним европским земљама.

Како указује Коцаманис, различите промене у Грчкој у односу на друге земље, како у погледу фертилитета генерација, тако и у погледу старости у којој су рађале, довеле су до поновног пада броја рођених након 2008/2009. године, а тај пад је убрзан масовним имиграцијама након 2010. године.

Разлози за ове појаве виде се у одсуству повољног окружења у Грчкој за рађање жељеног броја деце међу млађим генерацијама, а у комбинацији са, између осталог, порастом незапослености, тешкоћама при стабилном укључивању на тржиште рада, смањењем реалних прихода и, након 2020. године, стамбеном кризом, нарочито у великим урбаним центрима, што је све утицало на заснивање породице, као и на рађање жељеног броја деце, закључује се у студији, преноси Танјуг.