Стратешки с Американцима

Данас се обележава педесета колумна плавуше у геополитици на овом месту и годину дана њене сарадње с „Политиком”. Она се посебно захваљује председницима Вучићу и Трампу, те министрима Ђурићу и Рубију на изузетном поклону који је од њих тим поводом добила – почетку стратешког дијалога Србије и САД. У 145 година дугим дипломатским односима две земље они су сада на највишем нивоу. Србија је почетком дијалога са САД донекле уравнила основе своје спољне политике, јер су односи с ЕУ, Русијом и Кином знатно више институционализовани. Свет се мења откад је света и века, али никада оволико брзо. Поузданост партнерстава у фелксибилнијим формама савезништва постаје геополитичко богатство.

Географија је и даље релевантна, али сајбер свету и вештачкој интелигенцији ни раздаљина између партнера ни непријатеља не значи много. Јачина партнерстава мери се и степеном размене обавештајних података, поузданошћу и компатибилношћу партнерских страна да их чувају и размењују. Сајбер је одавно домен рата, вештачка интелигенција која може да селектује истовремено стотине мета такође. Удаљеност од непријатеља, с друге стране, својим перформансама смањују силни амерички борбени авиони, чије смо прелете гледали током прославе Дана независности Америке.

Плавуша још сања онај Ф-35 што се ниско паркирао у ваздуху изнад центра Вашингтона, па онда кренуо и у рикверц. Шепурио се као паун, али има зашто. Експлоатација хелијума-3 и других критичних сировина с Месеца све је ближа. Погони „Тесле” убрзано развијају материјале отпорне на изузетне температуре којима су ракете које ће товар допремати с Месеца изложене при повратку на Земљу. Плавуша је начула да јој министар Ђурић из Америке доноси још један поклон поводом педесете колумне – потписани споразум с Насом о учешћу у програму „Артемис”, који се тиче управо ових изазова. У споразуму учествују и приватне америчке компаније које се баве изградњом инфраструктуре за боравак на Месецу, сателитима у орбити, преносом огромних тежина кроз свемир, а ко зна, можда и експлоатацијом на Марсу. Лансирање ракета, посебно вишекратних, тренутно је један од највећих бизниса на свету – питајте она два сиромаха Маска и Безоса. Или Кину, која их у повратку на Земљу хвата спектакуларним платформама на води. Нови сателити који се укључују у Маск – „Тесла” – „Старлинк” свемирски интернет систем све су лакши, троше мање енергије, а дизајнирани су и произведени у САД. Управо овај део индустрије, у којој је хардвер стварно хардвер, на огромним површинама Тексаса развија погоне за производњу потребних елемената – реиндустријализује Америку. Ракета „Старшип” виша је од њујоршког Кипа слободе с постољем. У метрима, пошто је то сад тренди, дужа је од фудбалског стадиона. Торањ с којег се лансира и који је хвата у повратку, чувени „Мекзила”, још је виши. Па ви видите колико је то заваривања, склапања, доставе, поставе и другог. Пре неки дан Американци су испалили на Иран прве борбене морске системе без људске посаде. Кад се погледа све ово, мала црна хаљина се одлично држи. Не може јој нико ништа.

У оваквим околностима почети стратешки дијалог са земљом из које долазе ова научна достигнућа историјски је важан догађај. Србија је дуго и посвећено радила да до тога дође. Вашингтонски споразум, поуздани партнер за увођење Г5, војне вежбе са САД и НАТО-ом, Дата центар у Крагујевцу с америчким гигантима, изградња „Ђердапа 3” и друго. Сарадња Србије и Израела начелно је добра вест за српско-америчке односе, без обзира на повремена трвења руководства две земље или звоцања појединих сенатора, конгресмена и аналитичара, па је и она била фактор у одлучивању о отварању дијалога. Дугогодишња подршка Србије народу Украјине, која је кулминирала посетом председника Вучића Кијеву, такође је релевантан спољнополитички фактор који Америка цени, без обзира на дневна трвења те две администрације.

Конгрес српско-америчког пријатељства организовао је ове недеље одличну конференцију „Партнери у свету који се мења: централна и источна Европа, Америка, Израел и нови Блиски исток”. Израелски председник, председник Кнесета и министар спољних послова Израела захвалили су у видео-порукама Србији, председнику Вучићу и другима, на поузданости партнерства и подршци у најцрњем моменту новије историје. Међу учесницима били су званичници утицајне америчке организације ИПАЦ, која се залаже за јачање америчко-израелских односа. Председница Скупштине Ана Брнабић истакла је у свом говору да дубоко цени пријатељство с Израелом и стратешки однос са САД, оценивши га нашим највећим спољнополитичким успехом деценије. Имплицитно је потврдила оно што вам и плавуша у геополитици говори – да је сарадња Србије са Израелом важан параметар за САД, па и у одлучивању о почетку стратешког дијалога.

Индикатора да ће он бити успешан има доста. Важно је што наша држава прати трендове у регулацији примене производа индустрија који убрзано мењају геополитичке прилике, јер у већини њих Америка има главну реч. Кроз стратешки дијалог највероватније ће се у почетку јачати сарадња у четири области: енергетици, ИТ и ВИ сектору, економији и безбедности. Значај дијалога за Србију је и у здраворазумској логици да ако сте у стратешком дијалогу са САД нисте „главни извор нестабилности” на Балкану. Надајмо се да се кроз њега може делом поправити безбедност Срба на КиМ која се угрожава на дневној основи.

Кроз дијалог Србија може да указује и на хендикеп држава неенглеског говорног подручја о избору и доступности података на којима се обучавају велики језички модели ВИ, и ту тражи део решења. Ми за то имамо додатни интерес. Наиме, америчке мегакомпаније за тренирање својих модела користе дигитализоване архиве махом америчких медија, академске архиве и „Википедију”. Масовна дигитализација је релативно новији тренд и почеци јој се поклапају с периодом када су кључни извори ВИ формирали и ширили негативан став према Србији и Србима, пре свега због њихове верзије догађаја деведесетих. „Википедију” су неретко „уређивали” они које новинарски и академски стандарди нису обавезивали, па је њихова истина о деведесетима још гора по Србију. Ниједан од америчких ВИ гиганата не ради ништа тенденциозно, али проблем постоји. Кинески модели, који дестилују америчке, склоне Тјенанмену, или положај Ујгура, али основна оптика америчких база података остаје. Чет ГПТ има 900 милиона активних корисника недељно. „Џемини” је прешао 900 милиона месечно активних, „копилот” приближно 420 милиона, „мета АИ” око милијарду месечно, „Гуглови” „АИ овервјуз” досежу до 2,5 милијарди корисника месечно. Негде око 1,5 до две милијарде људи месечно добија информације од америчких модела ВИ. Два највећа кинеска модела имају заједно око 350 милиона индивидуалних корисника. „Дип сик” је трениран на 14,8 билиона токена, преузетих са доминантно енглеских говорних извора, „доубао” слично, што значи да око 350 милиона кинеских корисника гледа свет кроз сочиво брушено у Паоло Алту. Практично сви који користе генеративну ВИ, а „Мајкрософт” процењује да је то било 16,3 одсто светске популације крајем 2025, дакле приближно 1,3 милијарде људи, користе је с америчком оптиком.

Србија зато мора што пре да развије стратегију дигитализације релевантних архива које још нису доступне у тој форми, да их преведе на енглески и дели на јавно доступним мрежама на којима мегакомпаније купују податке за тренирање модела, да не би изгубила још један рат перцепције. Ово подразумева огромне ресурсе, но битно је за подршку америчке јавности будућих администрација стратешком партнерству на пример, за глобалну слику Србије с којом ће се носити будуће генерације Срба.

С друге стране, бити министар у Влади Србије 2026. години и подржавати концепт етничког чишћења, а нема ту оправдања или додатног тумачења, подразумева да су о срамоти известили медији на енглеском, па је преко ВИ постала доступна милијардама људи и, још горе, остаје у архивама најутицајнијих великих модела. Кад једном добије ВИ „тежине”, ниједан пи-ар то не може обрисати.

*Политички аналитичар

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа