Кина претекла САД по угледу у већини земаља

Кина је први пут за готово две деценије, колико истраживачки центар „Пју” прати међународно јавно мњење, постала популарнија од Сједињених Америчких Држава у већини испитаних земаља.

Ново истраживање показало је да у 25 од укупно 36 обухваћених земаља и територија више грађана има позитиван став према Кини него према САД. Америка је боље оцењена у само шест земаља – Израелу, Јапану, Индији, Јужној Кореји, Филипинима и Пољској – док су у преосталим државама резултати две силе приближно изједначени.

Истраживање је спроведено од 8. фебруара до 13. маја 2026. године и обухватило је 42.151 пунолетног испитаника. Резултати представљају значајан преокрет у односу на претходне године, када су Сједињене Државе у већем делу света имале убедљиву предност у односу на Кину.

Најповољнији став према Америци забележен је у Израелу, где 81 одсто испитаника позитивно оцењује САД, док је најнижа подршка Вашингтону забележена у Турској и међу Палестинцима на Западној обали и у Источном Јерусалиму.

С друге стране, Кина највећу подршку ужива у Пакистану, где девет од десет грађана има позитивно мишљење о тој земљи. Највеће неповерење према Пекингу забележено је у Јапану, где свега 11 одсто испитаника позитивно оцењује Кину.

Промена је посебно видљива у Европи, која је деценијама сматрана најстабилнијим ослонцем америчке спољне политике. Пољска је једина међу испитаним европским земљама у којој су САД и даље боље оцењене од Кине.

Грађани Француске, Немачке, Италије, Шпаније, Шведске и Холандије сада имају повољнији став према Пекингу него према Вашингтону, док су у Великој Британији оцене две државе приближно изједначене. Пре само три године, подршка Сједињеним Државама у Британији била је за 32 процентна поена већа од подршке Кини.

Један од најупечатљивијих преокрета забележен је у Канади. Током 2023. године позитивно мишљење о САД имало је 57 одсто Канађана, а о Кини свега 14 одсто. Данас Кину повољно оцењује 44 одсто испитаника, док је подршка Америци пала на 33 процента.

Истраживање показује и да су ставови према кинеском председнику Си Ђинпингу у већем броју земаља повољнији од ставова према америчком председнику Доналду Трампу. Си има предност у 22 од 36 испитаних земаља, укључујући Канаду, Мексико, Француску, Немачку и Велику Британију.

Поверење у оба лидера је, међутим, релативно ниско. У просеку, свега 23 одсто испитаника верује да ће Трамп доносити исправне одлуке у светским пословима, а његове оцене су ниже од оних које су добили Си Ђинпинг, француски председник Емануел Макрон, руски председник Владимир Путин и украјински председник Володимир Зеленски.

Истраживачи центра „Пју” пад америчког угледа повезују са растућим незадовољством спољном политиком Вашингтона, затегнутим односима Трампове администрације са традиционалним савезницима, трговинским сукобима и америчким војним ангажманом у свету.

У 17 испитаних земаља са средњим приходима чак 75 одсто грађана сматра да се САД превише мешају у унутрашње послове других држава, док 45 процената исто мисли о Кини. У готово свим тим земљама Вашингтон се доживљава као знатно активнији фактор мешања од Пекинга.

Само 35 одсто испитаника сматра да Сједињене Државе доприносе миру и стабилности у свету, а 32 одсто верује да Вашингтон приликом доношења спољнополитичких одлука узима у обзир интересе других земаља. У Немачкој је удео грађана који верују да Америка води рачуна о интересима савезника пао са 60 одсто у 2023. години на свега 23 процента.

Кина се, насупрот томе, у многим земљама у развоју све чешће доживљава као поузданији партнер. У Пакистану 84 одсто грађана сматра Кину поузданим савезником, док Сједињене Државе на исти начин види само 36 процената испитаника.

Америка и даље има предност када је реч о оцени поштовања личних слобода, али се и та разлика убрзано смањује. Удео грађана који верују да америчке власти поштују права и слободе сопственог становништва нагло је опао у готово свим испитаним земљама у односу на 2021. годину.

Истраживачи оцењују да раст угледа Кине није само последица побољшања њеног имиџа, већ пре свега наглог погоршања ставова према Сједињеним Државама. Иако би део тог пада могао бити повезан са политиком актуелне администрације, резултати показују да је досадашња предност Вашингтона у борби за глобални утицај озбиљно доведена у питање.