Србија као стуб европске стабилности

Боравак председника Републике Александра Вучића у Паризу и Кијеву, почетак стратешког дијалога Србије и САД су изузетни успеси који потврђују међународни углед и суверену позицију Србије. Када се на то дода да је Вучић вероватно једини лидер у свету, који за неколико месеци, забележио импозантни дипломатски бисерни низ, сусревши се са председницима Кине, Француске, Азербејџана, Казахстана, премијером Немачке и Израела, Урсулом фон дер Лајен, Антониом Коштом, онда може да се каже је Србија постала незаобилазни не само регионални, већ европски играч без кога се не може.

У свету у коме је у току озбиљно преслагање међународних односа, председник Вучић води једину исправну самосталну и суверену политику у свету који све више подсећа на доба Хладног рата, држећи се стриктно међународног јавног права и повеље Уједињених нација. У времену када се „међународни пејзаж” мења много брже него што је могло да се замисли пре само неколико година, појављују се нове геополитичке реалности, а неизвесност је постала кључна карактеристика међународних односа. У таквим временима, земље природно траже поуздане партнере, али поуздана партнерства се не појављују преко ноћи. Она се не стварају само када околности то захтевају, већ се стрпљиво граде годинама, деценијама, кроз дијалог, доследност, међусобно поштовање и поверење да ће чак и у тешким тренуцима партнери наставити да се искрено и конструктивно ангажују једни уз друге.

Управо зато се спољно политичка политика Србије не може тумачити као дипломатска офанзива, већ наставак истрајне вишегодишње политике која даје резултате. Вучић је на свечаности прошлог уторка у Паризу једини представљао земљу која није ни члан НАТО-а, ни ЕУ, као ни „Коалиције вољних” и коме је указана част да буде у првом реду на паради на којој је присуствовао велики број међународних званичника, шефова држава и влада. „Француска је један од најважнијих партнера Србије и уверен сам да ћемо наставити да градимо односе засноване на међусобном поверењу, поштовању и заједничким интересима. У временима сложених међународних околности, дијалог, сарадња и разумевање остају најважнији пут ка очувању мира, стабилности и просперитета”, навео је Вучић.

Коментаришући догађај из Париза, министар спољних послова Марко Ђурић наводи да смо у Паризу видели једну слику која заиста може све да испуни поносом. „Наш председник је једини лидер европске земље која није чланица НАТО, ЕУ нити Коалиције вољних који је позван као почасни гост на параду. То је поштовање за Србију и за нашу историјску улогу, али и за оно што Србија данас представља – један од стубова европске стабилности”', истакао је Ђурић. Он је најавио почетак стратешког дијалога Србије и Америке што је још један дипломатски успех наше земље за који је најзаслужнији председник Србије Александар Вучић.

Одлука Сједињених Америчких Држава да званично започну ову врсту дијалога је једна од најзначајнијих вести у односима две земље у последњих неколико година, или чак деценија. Први пут у историји, Србија и Америка подижу односе на ниво стратешког партнерства. Покретање стратешког дијалога је резултат вишегодишњег дипломатског рада чије плодове сада убирамо. „Ово је нешто на чему смо радили много година, нешто што је у професионалном смислу једно од озбиљних достигнућа за све наше дипломате које су се за то бориле”, каже министар спољних послова Марко Ђурић.

Захвалио је председнику Србије Александру Вучићу на подршци том процесу. „Председник Вучић је годинама подржавао наше напоре да унапредимо односе са САД и веома сам срећан и задовољан због тога”, рекао је Ђурић. Према његовој оцени, успостављање стратешког дијалога имаће позитивне ефекте и на економску сарадњу, међународни положај Србије и живот грађана.

Председник Србије Вучић изјавио је, тим поводом, да је и даље посвећен привлачењу америчких инвестиција, да Србија мора да има добар однос са САД и да се радује стратешком дијалогу са том земљом. Он је у интервјуу за „Фајненшел тајмс” рекао да је други мандат америчког председника Доналда Трампа сматрао „великом променом” у односу на његов први мандат. „Овај пут су још више посвећени пословним питањима и врло су спремни да доведу финансијске и друге врсте инвеститора у Србију”, рекао је он.

Одлука САД да по први пут подигну односе са Србијом на ниво стратешког партнерства изузетно је позитиван гест и са политичког и са економског становишта. Са политичке стране то значи да имају поверења у постојећу власт која је успела да обезбеди стабилност и сигурност. Из тог стратешког партнерства много шта може да изађе, уколико буду отвореног слуха за наше аргументе, посебно за положај Срба на КиМ и покушаје да се Дејтонски споразум ревидира у Републици Српској.

А каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да су битне посете Паризу и Кијеву, у моменту када је главни град Француске званично и симболично са парадом усмерен према потврди европског западног јединства на темељима европског Нато-а са поруком Русији да је Стари континент уједињен у борби против ње. За „Политику” каже да је то знак да је међународни положај и позиција Србије важна. Присуство председника Вучића у Паризу и Кијеву је доказ умешности, способности и ауторитета председника Вучића на међународном плану, посебно имајући у виду да, за разлику од осталих учесника, није потписао ниједан антируски акт.

„То показује да се у Европи о безбедности не може размишљати без Србије иако није чланица ових савеза. Друга битна ствар је стратешки дијалог са Америком и обе ствари су најбоља потврда о успешној спољној политици Србије. Нема боље илустрације о њеној основаности и њеним вредностима и значају такве спољне политике, као независне и војно неутралне. То свакако потврђује да Србија има важно место не само у европском континенталном контексту, него и у једном ширем смислу које има и глобално значење”, каже Миливојевић. Наводи да се истрајавање на тој спољној политици и ангажман државе преко њених институција и дипломатије, уз принципијелан став да се о такве политике не одустаје даје резултат и омогућује да Србија данас има такав међународни положај. Додаје да се због такве политике Србија не може избећи када се говори не само о балканским темама, већ и о европским. Наглашава да је спољна политика израз српских државних и националних интереса и израз поштовања међународног права и повеље УН.

„Америчка политика потврђује да види Србију као кључног чиниоца у региону, који је потпуно компатибилан са оним што је америчко виђење међународних односа, када је реч о традиционалним и хришћанским вредностима. Та полазишта су веома важна и када је реч о односима у Европи и неким деловима света где је присуство Америке неизоставно као што је то случај са нашим регионом имајући у виду да је САД креатор Дејтонског мировног споразума и мира на Балкану после деведестих година прошлог века. То су чињенице које потврђују наш међународни положај”, истиче Зоран Миливојевић.

Политички аналитичар Марко Мишкељин каже за „Политику” да стратешка самосталност као државничка одлука у времену када се од малих и средњих држава све отвореније очекује безусловно сврставање у један од глобалних блокова, спољна политика Србије под вођством председника Вучића представља редак пример доследне, државничке линије у свету који све мање толерише нијансе.

„Није реч о импровизацији нити о реактивном одговору на спољне притиске, већ о јасно утемељеној стратегији: очувању виталних државних и националних интереса, економском  јачању земље и позиционирању Србије као фактора стабилности на Балкану и шире. Основу те политике чини трезвено разумевање геополитичке реалности. Србија је свесна сопствених ограничења, али и предности  које поседује попут географског положаја, људског капитала, традиционалних веза и растуће економске динамике уместо идеолошког догматизма или слепог следбеништва, Београд је развио модел активног балансирања кроз дубоку сарадњу са ЕУ као  најзначајнијим економским партнером, уз истовремено неговање стратешких односа са Русијом, Кином, САД,  Израелом и земљама  Залива”, каже Мишкељин.

Наводи да то није, како поједностављено тврде критичари,  „седење  на  више столица”, већ прецизна, мултивекторска дипломатија која држави обезбеђује маневарски простор у све сложенијем свету. Суштина ове политике лежи у покушају да се Србија из објекта претвори у субјект међународних односа. „Данас се може рећи да је успостављен модел спољне политике који је пре свега српски ни источни, ни слепо западни већ прагматичан, национално одговоран и будућностн оријентисан. Он се ослања на узајамно поштовање, а не на подређеност, на резултате, а не на идеолошке флоскуле. У свету који се брзо фрагментише и у којем се мале државе често своде на пиуне, Србија је изабрала да буде играч који сам одређује своје потезе. Тај избор није лак, али је једини одржив. Он даје наду да држава, ако има јасну визију, снажног лидера и подршку сопственог народа, може да брани своје интересе и истовремено доприноси широј стабилности. Србија под Вучићем није само преживела у турбулентним временима, она је почела да се позиционира као озбиљан, предвидив и релевантан партнер. То је политика која бира Србију, а тиме и будућност која јој припада”, закључује Марко Мишкељин.

Космет најосетљивије питање

Косово и Метохија остају најосетљивије питање и, у овом тумачењу, најбољи показатељ стрпљења и стратешке дубине. Упорна дипломатска одбрана позиције, ослањање на Резолуцију 1244 и  Повељу УН, комбинована са тражењем компромиса који не прелази црвене линије, допуњена је изградњом мреже подршке међу државама које не признају једнострано проглашену независност. „Економска димензија ове политике под једнако је важна. Србија је, према овој оцени, постала магнет за стране инвестиције од немачких, италијанских и француских компанија у аутомобилској и прехрамбеној индустрији, преко кинеских инфраструктурних пројеката у путној и железничкој мрежи, до руских енергетских веза и арапских  улагања у некретнине и пољопривреду. Та разноликост извора капитала, тврде заговорници овог курса, спречава зависност од једног центра моћи и доприноси расту запослености и инфраструктуре”, каже Марко Мишкељин.

Регионално, иницијатива „Отворени Балкан” кроз стварање заједничког тржишта рада, укидање граничних баријера и признавање диплома са Скопљем и Тираном представља жељу Београда да преузме иницијативу уместо да чека спољна решења. Са друге стране војна неутралност остаје камен темељац. „Србија не улази у војне блокове, али јача сопствену одбрану и сарађује са свима који ту неутралност поштују. Посебну димензију српској спољној политици дају лични односи Александра Вучића са кључним светским лидерима, који омогућавају директну комуникацију и брже решавање отворених питања. Та врста политичког капитала не гради се декларацијама, већ континуитетом, поузданошћу и способношћу да се Србија представи као кредибилан партнер. Управо захваљујући тим односима, Србија успева да у сложеним међународним околностима заштити своје интересе и задржи позицију фактора стабилности”, наводи Марко Мишкељин.

Ибрахимовић: Стратешки дијалог са САД ће Србији донети много у економском смислу

Саветник потпредседника Владе Србије Ибро Ибрахимовић каже да је стратешки дијалог који Србија у петак отпочиње са САД, показатељ да Србија још увек може да води своју независну, неутралну и аутентичну политику и да има кредбилитет на међународној сцени, и оценио да ће Србија након доживљава велики скок у економији као што је и Мађарска када је отпочела стратешки дијалог са Америком. „Започео је један циклус у којим ћемо имати механизме сталних разговора. То ће бити један институционални оквир у коме ће се разговарати о разним темама, прва тема ће бити енергетика и диверзификација гаса и све оно што је неопходно Србији да обезбеди енергетску независност. НИС је једна од тема, до сада је то било на нивоу контаката и састанака, а сада ће то бити на дневном реду. Мислим да су полазне тачке много боље него што су биле”, каже Ибрахимовић.

Када је у питању „Ђердап 3”, Ибрахимовић је истакао да је он много више од регионалне приче, јер он не може да ради без тога да неки велики геополитички субјекат, као што је Америка, помогне. Како је навео, реч је о једној ревизибилној хидроелектрани која ће обезбедити у будућности струју, не само Србији већ и региону, што даје Србији водећу улогу у региону када је енергетика у питању. „Однос са САД ће нам помоћи да на дневном реду буде тема АП Косово и Метохија, директно са доносиоцима политичких одлука у Америци, тако да ћемо моћи у одређеним ситуацијама да реагујемо када се врше неки притисци. Можемо очекивати један нови механизам притиска да се формира Заједница српских општина и да се потписани споразуми поштују, да се зауставе напади на Србе притиском на институције у Приштини”, изјавио је Ибрахимовић.