Цене у Србији ниже од европског просека

Према најновијим подацима Евростата, Србија је међу европским земљама с најнижим нивоом потрошачких цена, које износе око 62,5 одсто просека Европске уније. Јефтиније су само поједине државе региона, попут Северне Македоније, Бугарске и Румуније, док су највише цене забележене на Исланду, Швајцарској, Норвешкој, Данској и Ирској. Ипак, економисти упозоравају да нижи ниво цена не значи аутоматски и виши животни стандард, јер су цене у великој мери повезане с висином зарада и продуктивношћу привреде. Због тога становници богатијих европских земаља, иако плаћају више за робу и услуге, захваљујући знатно већим примањима често имају већу куповну моћ него грађани земаља с нижим ценама. Управо зато Евростат приликом поређења животног стандарда, поред нивоа цена, анализира и показатеље као што су куповна моћ становништва и стварна лична потрошња, који дају реалнију слику квалитета живота.

У детаљном извештају који прати објављене податке о нивоима цена, Евростат указује да се иза просечног индекса крију велике разлике међу појединим категоријама производа и услуга. Иако се Србија према укупном нивоу цена сврстава међу најјефтиније европске земље, цене нису подједнако ниске у свим категоријама. Тако су, кад је реч о храни и безалкохолним пићима, цене у Србији достигле око 96 одсто просека Европске уније, што значи да су, према Евростатовом индексу нивоа цена, намирнице код нас скупље него у бројним земљама региона и источне Европе, попут Бугарске, Румуније, Пољске, Чешке, Словачке, Северне Македоније, Босне и Херцеговине и Турске. Истовремено, потрошачка електроника у Србији је око 30 одсто скупља од просека Европске уније, док су цене кућних апарата око 11 одсто више од европског просека. Насупрот томе, цене енергије износе око 49 одсто просека Европске уније, што знатно снижава укупан индекс потрошачких цена и сврстава Србију међу земље са најнижим трошковима електричне енергије и грејања у Европи. Управо зато економисти упозоравају да укупан ниво цена не одражава увек стварне трошкове свакодневног живота, јер су поједине категорије, попут потрошачке електронике и кућних апарата, већ достигле или премашиле просек Европске уније, док су друге, попут енергије, и даље знатно јефтиније од европског просека.

Подаци европске статистике показују да се цене појединих производа и услуга у Европи могу знатно разликовати. Кад је реч о храни и безалкохолним пићима, највише цене бележи Луксембург, где су око 22 одсто изнад просека Европске уније, док су у Румунији око 20 одсто испод просека. Безалкохолна пића најскупља су у Ирској, а најјефтинија у Италији, док су алкохолна пића најскупља у Финској, где су више него двоструко скупља од европског просека, а међу најповољнијима су такође у Италији. Велике разлике постоје и код дуванских производа – Ирска има убедљиво највише цене, чак око 159 одсто изнад просека Европске уније, пре свега због високих акциза, док су у Бугарској оне више него упола ниже. Ипак, највеће разлике у укупним трошковима живота не стварају цене хране, већ становања, енергије и услуга. Тако су трошкови становања и комуналних услуга у Ирској готово двоструко виши од просека Европске уније, док су у Бугарској међу најнижима, што у великој мери објашњава зашто се укупни трошкови живота толико разликују од земље до земље.

Занимљиво је да су цене хране у Европи знатно уједначеније него цене становања и комуналних услуга. Док је разлика између најскупље и најјефтиније земље ЕУ кад је реч о храни релативно умерена, код становања је распон огроман – од свега 41 одсто просека Европске уније у Бугарској до чак 190 одсто у Ирској. То показује да на укупне трошкове живота много већи утицај имају трошкови становања и енергије него цене намирница.